RAMAĆA, STARA KUĆA, 8 + 3 DANA RENOVIRANJA, slike i tekst

Šumadijsko selo Ramaća

Kuću je sazidao moj pradeda Ilija Pavlović Pavlaš

Kuća u Ramaći, stara sto godina.

Tetka je pri porodičnoj deobi nasledila ali dala je predlog da je svi zajedno renoviramo i koristimo.

Ideja joj je bila da dolazimo da se družimo a sa renoviranjem još jedne u dvorištu kasnije da nastavimo.

Hvala Bogu, puno nas ima pa nam treba više prostora za noćenje.

Nismo je koristili skoro dvadeset godina i prošle 2016. godine u junu mesecu

doneli smo odluku tetka, sestre, brat i ja da je sredimo.

Bila je u jako losem stanju, pred rušenje, plafoni i zidovi samo što nisu popadali.

Poveli smo kuma Ivka koji je moler a i majstor za sve radove, renoviranja.

Nekad je ovde bila divna bašta koju je nana naša, tetkina majka, održavala.
Na žalost, samo ruža jedna je ostala.
Obnovićemo mi tu baštu kad završimo sa kućom.

Nanina ruža

Kuća se sastoji od kuhinje koja je prva prostorija i tri sobe.

Plafoni su joj viši nego po našim stambenim standardima.

Izmedju kuhinje i sledeće sobe nalaze se drvena dvokrilna vrata koja su se otvarala kada se slavila slava Sveti Vračevi.

Svaka soba imala je otvor za vezu sa odžakom, predvidjeno je pre 100 godina da se cela kuća greje.

Moram da napomenem ( čitaće ovo njihove ćerke, haha, red je ), naša ujna Duška i ujak Dragić Pavlovic sa majstorima su nekoliko meseci ranije sredili krov i izbacili sve što je u kući počelo da truli i što je propalo.

Da to nisu uradili, ne bi mogli kuću da spasemo, ne bi nas ona čitava dočekala da je renoviramo.

Prvog dana, sve što smo u kući zatekli od stvari, izneli smo napolje

Pomogli su nam Pota i Dule iz našeg Grappola, koji su nam dovezli alat, materijal i vratili se u Beograd.

Daske od kreveta

Stranice drvenih kreveta

Stolice išmirglane, kao nove i početak premazivanja firnajzom.

Kaže kum Ivko, jevtino a dobro.

Kad ga drvo upije ne može mu ništa ni kiša.

Stolovi

Stolovi bez eksera, šrafova, samo drvenim klinovima povezani i učvršćeni na starinski način 

Stolove, stolice, krevete, kredenac, sve smo izneli da bi unutra mogli da sredjujemo podove, zidove, prozore, vrata i plafone a nameštaj napolju da farbamo.

Kuhinja

Kuhinja

Kuhinja

                                      Prozori su dvokrilni.

3. sob

Pre polaska u selo napravili smo plan radova i spisak potrebnog materijala i alata.

Znali smo broj soba, kvadraturu, broj vrata, prozora i u kakvom je sve to stanju. 

Majstor - kum Ivko za svaku stavku rekao mi je koliko je čega potrebno. 

Otišli smo u farbaru i sve po detaljnom spisku kupili. 

Planirali smo i fasadu da okrpimo i prekrečimo ali za tih 8 dana nikako nismo mogli da stignemo. 

Materijal imamo pa ćemo sledeći put.

Ispod crepa Ivko je uheftao najlon da nam slučajno ne bi prokislo i upropastlo radove oko plafona i zidova.

Tek kad smo se vratili u Beograd postala sam svesna sta smo nas dve i jedan majstor za 8 dana odradili.

Bili smo kao Japanci. 

Oni duže od svih vrše pripreme za radove ali sami radovi zato kraće traju.
Moja sveska sa crtezima, spiskovima, racunima.
Slika na njoj prikazuje sta zelim u Ramaci da radim kad sve radove zavrsimo.

Kuhinja

Kuhinjski plafon
Ove rupe na plafonu i na zidovima zakrpili smo ispunjivacem gipsanim - knauf
Ako imate stare kuce od zemlje i blata, najbolje je ovim materijalom srediti.
Mi nismo zeleli savrseno ravne zidove, pa smo na ovaj nacin sa ovim materijalom uradili.
ako zelite savrseno ravne zidove onda mora knauf plocama da se odradi.

2. soba

Truli prozori

3. soba

3. soba sa pogledom na 2.

2. soba sa pogledom na 3.

1. soba

1. soba

1. soba dvokrilna vrata, otvarala se kad se slavila slava

1. soba

1. soba sa pogledom na 2.

2. soba

1. soba

Dok sam tih nekoliko dana radila na renoviranuj kuće u selu , gledala sam s vremena na vreme prema staroj kapiji.
Zamisljala sam drage ljude kojih više nema i kao da sam ih videli kako kroz nju prolaze.
Naša kapija pri otvaranju i zatvaranju ispuštala je neki visok a dugacak ton, slican zvuku violine...

Devojački sanduci, škrinje.
U njima su donosile odeću i ono što su imale pripremljeno uz miraz kada se udaju.

Nana, tetina majka u njemu je držala svoje svečano odelo, sapune i pomadice.
Uvek je lepo mirisao kada smo ga otvarali i po njemu kao deca stvari prevrtali.
Ovaj sanduk je imao lak na sebi i kada smo premazali firnajzom nikako nije mogao da se osuši, ulepio se. Morali smo da ga šmirglamo. Ne mažite firnajz preko već farbane drvenarije.

Materijali koje smo koristili

Mlekar u kom se čuvao sir, kajmak, naravno i mleko.

Mlekar

                           

Zidovi okrečeni, vrata izlakirana, laminat postavljen

Vrata 2. sobe, premazana lakom.

Izgledaju divno, boju smo ostavili, sačuvali, kakva je prvobitno bila.

Sandolin koji smo koristili za zelena vrata

Ova vrata su bila ofarbana tamno braon bojom pre 30 godina.
Premazali smo osnovnom belom za drvo "Pitura" i dobili osnovu koja nije bila cisto bela vec prosarano.
Slucajno sam preko toga namazala sandolin i dobila ovu divnu boju.
Bez ljustenja i smirglanja. 

Kum Ivko daje časove  iz moleraja

Vrata 3. sobe i moje cerke 

Vrata 2. sobe pre lakoranja

Zardjale brave koje smo premazali sredstvom protiv rdje

Sestrin pas Čeda, uvek pored nas, svuda je morao da gurne njušku.

Mada po nekad odluta pa se uvalja u balegu ako sestra ne obraća pažnju na njega.

Sve u svemu, divan je bio.

Igrao se sa svim životinjama na koje je nailazio.

Lajao je besno samo na jednog seoskog dripca, koji je došao da se dogovorimo da nam nešto odradi.

Trebalo je da nam pokosi dvorište ali bio je bezobrazan i pripit, pa smo ga Čeda i mi ljutito oterali.

 

Kuhinja je bila u najgorem stanju.

Krenula sam da gulim zidove i dve trećine završila dok je kum Ivko jednu, hahaha.

Nije mogao da me stigne.

Naravno, uveče posle tuširanja, večere, moraš da se uljudiš, kao da ništa pre toga nisam radila.

Radovi su u prvoj turi trajali 8 dana.

Tetka nam je kuvala, sestra, Ivko i ja radili.

Brat je došao na dan-dva, nije imao slobodne dane.

U sledećoj turi od 3 dana kada smo sve planirano završili, deca su nam došla u posetu i pomagala.

spremili ručak...

Deca su nam došla u posetu...

Kuhinja i 1. soba na podu su imale beton, tu smo postavili laminat a 2. i 3. imaju patos koji je bio jako zapušten.

Patose u te dve sobe premazali smo firnajzom.

 Laminat, 1. soba

Laminat, kuhinja

Firnajzovan stari patos.

To vam je jako jevtino i jednostavno za nanošenje, efekat vidite.

Vreme koje je potrebno da se pod premaže isto je kao da taj pod perete i brišete.
Lak nismo hteli da stavljamo da bi po potrebi mogli pod da premazujemo firnajzom a da ne mora lak da se šmirgla. 

Patos pre premazivanja.

Zidove ( duvare ) nismo želeli da izravnamo već smo ih okrpili, okrečili ali ostavili onako krive kakve ih pamtimo kad smo bili deca.

Nameštaj koji nam je moj zet Goran Ristić prevezao posle sredjivanja iz stana mojih pokojnih roditelja.

Svi radovi, prevoz i rasporedjivanja nameštaja, sve je trajalo ukupno 11 dana

.

Pasulj, pravi ručak za majstor...

Spoljna krila prozora uglavnom su bila oštećena od kiša, oluja, snega.

Nisu standardni prozori, pravljeni su ipak pre 100 godina pa mi palo na pamet da napravimo drvene šalone.
Poskidali smo spoljna krila, postavili šalone.

Prijatelj i kolega mog brata Boda, našao nam majstora - stolara iz Gornjeg Milanovca koji nam je jako povoljno šalone napravio.

Premazali smo šalone istim onim sandolinom i ispali su fantastično.

Prozori pre farbanja 

Ulazna vrata posle farbanja

Moja sestra Jelena sa svojim psom Čedom.

Ulazna vrata pre farbanja.

Da smo pre otkrili tehniku bela osnovna - šuć - muć - sandolin, ne bi vrata i po neki prozor bili ove zelene boje već kao šaloni i sobna vrata.

Iza ledja sestre i ujaka vidi se kuća iz koje moji preci potiču.

Stara je preko 200 godina i najstarija je u selu.

U tu kuću dolazio je Karadjordje. Nasledili smo stolicu na kojoj je sedeo, nalazi se u ovoj našoj renoviranoj kući.

Toma Vučic Perišic na čuvanje našoj porodici dao je dukate koje je sakupljao za podizanje bune.

Priča se u selu da je jedan ogranak familije deo tih dukata pokrao :)
Važno je da nije naša grana familije.
Da nisu to zlato pokrali možda bi se pre Turaka oslobodili :)
Dole na slici su moj brat Željko i nas ujak Saša Marković, vlasnik najstarije kuće u selu, kuće Pavlaša iz koje su svi nasi preci potekli.
Ispod njegove lipe je najveca hladovina.
U Ramaći i kad je leti preko dana najveća vrućina, uveče moras da obučes džemper...

Ovih par familijarnih slike je pre pet godina otprilike.
Na njima su jos moja tetka, sestra Jelena i Staša, moja cerka Marija i bratovljeva Natalija.
Željko i Saša od malena istražuju poreklo naših predaka, istoriju naše porodice.
Na ovom linku mozete videti čitulju, knjigu koju je sastavio nas predak Pavle Perišic Pavlaš pred kraj svog zivota 1857. godine.
Napravljena je od drveta i presvučena kožom.
u nju su upisivali svakog preminulog člana naše porodice.

Ujak Aca Pavlovic, dosao nam na kaficu

Stari satovi i prekidači

Teta i moje najstarije dete Kaća

Moj sin Miloš i najmlađa ćerka Marija

Brat i ja

Moja tetka Zora kad je bila mala, sa njenim dedom Ilijom, mojim pradedom.

Slika devojke koja je ćerka sestre mog pradede Ilije, koja me jako podseća na moju Mariju.

Svako jutro a i preko dana dolazile su da nas obidju junice mog brata Dejana Pavlovica.

Selo se služi samo živom vodom, jer bunara-izvora ima u izobilju i sa dosta vode
Na nasem placu gde nam je kuca, izvire voda.

Na vrhu Ramaćskih visova je preko 800 m nadmorske visine

crkva Svetog Nikole ili Kumanica iz XIII-XIV veka sagrađena u raškom stilu

Voće iz našeg dvorišta.

Lepo je naše selo Ramaća.

U stvari svakom je svoje najlepše.

Lepa su sva naša sela.

Ljudi su birali gde će da se nasele i porodicu da osnuju.

Nisu tek tako u nekom kraju, na nekom mestu zidali sebi kuće.

Naravno da je trebalo da ima izvora, obradive zemlje, šume za ogrev, lov...

U planinama našeg sela ima puno poludragog kamenja.

TV B92 je skoro objavio reportazu.

Dok nije bilo asfalta, šarenoliko kamenje je bilo uvaljano u zemljani put da ne bilo blata, svetlucao je put i presijavao se.

IMA SE MOŽE SE :)

Za kraj pesma od Miroslava Ilica "Sumadija",