KREATIVNO JEZGRO I EMOCIJE

smrtni strah, tuđi strahovi, povreda glave, osećanja i emocije, prirodnost i otvorenost, kreativno jezgro

SMRTNI STRAH

Osim smrtnog straha, sva ostala osećanja, doživljavamo često na različite načine.

Bez obzira što smo zajedno prisustvovali, bili učesnici i svedoci nekih trenutaka, nismo se isto osećali.

Stvaramo različita sećanja a bili smo prisutni u isto vreme, na istom mestu.

Različite emocije su nas dodirivale.

Za nas jedan lep trenutak, za osobu pored, može da bude neprimetan, nešto što nije vredno njenog sećanja.

Čak i ako je veće od pomeranja lista na vetru, mirisa, muzike, reči neke pesme, osmeha nečijeg, ljubazne reči, žubora potoka, odsjaja sunca na vodi, cvrkuta ptica, saosećajnog pogleda.

Zašto dve osobe na istom mestu u isto vreme vide, čuju, iste stvari a nemaju ista osećanja kao i sećanja.

Na isti način ih ne dožive, za nekog ima nečeg da ga dotakne a nekog ni da dirne.

Ponekad i opasnost koja može da se nasluti, nije za svakog nešto što bi mogao da oseti ili primeti, kao osoba pored njega.

Jedino smrtnog straha svi, koliko god ih bilo u nekoj opasnoj situaciji na istom mestu u isto vreme, kolektivno se sećaju.
Samo njega svi podjednako zapamte.

Ispada da je strah najdublje osećanje.

Za njega kažu da je primitivna emocija.

Izgleda, što primitivnije, to jače, hahahaha.

Strah od smrti ne može da se ignoriše, ne oseti, ne zapamti.

Ljudi se različito ponašaju pri smrtnim opasnostima.

Nekog strah parališe a nekog borba za život natera da brzo reaguje i da ga potisne, bude hrabar, pa spašava druge pa sebe.

Realne su različite reakcije ali sećanja će svi imati i osećaj tog straha koji su doživeli, uvek će pamtiti.

TUĐI STRAHOVI

Ali, tudj strah ( ne smrtni ), ne primeti i ne oseti ponovo svako, ma i najbliži bio, već samo duboko emotivni, iskonski samilosni ljudi.

Tu sad dolazimo ponovo do onog, da ljubav ne može da se meri.

Neko misli da više brine, više o nekom brigu vodi a ne vidi strah ogroman iz očiju tog kog voli, bilo partner, majka, otac, brat, sestra ili prijatelj mu bio.

Tudj strah, kao da je zvuk odredjenog automobila koji svi čuju ali ne obrati svako pažnju.

Zvuk njegovog rada i kretanja, stopljen je sa zvucima sa ulice, puno automobila u svakom trenutku prolazi.

Najčešće ga čuje onaj koji ga iščekuje.

Retki tudje strahove osete, zato što ni oni koji ih osećaju, ponekad nisu svesni, ne znaju koliko su ih savladali a ni koji sve u njima žive.


POVREDA GLAVE

Postoji deo mozga koji ako se povredi, strah ne može više da se oseti kao emocija.

Sećam se da sam kao dete htela da sidjem sa zaprežnih kola na kojima sam se sa bratom vozila.

Te vožnje bile su nam na letnjem raspustu u selu, omiljena zabava.

Kako neko prodje zaprežnim kolima, bilo krave ili konji da ih vuku, mi deca vičemo da uspore, stanu ( ređe ) pa u trku na njih se kačimo i penjemo. 

Vozimo se do mesta na koje su se oni uputili da neki svoj, seoski posao obave.

Kad stignu pa se zaustave, sidjemo i čekamo da drugi neko naidje pa da nas poveze, bliže kući vrati.

Uživali smo u tim vožnjama.

E, sa jednih kola posle takve vožnje, htela sam da sidjem, kola krenuše pa sam pala, čelom raspalila, u nesvesti par sekundi bila.

Čvoruga mi iskočila, brat prebledeo, jako se uplašio.

Ustala sam, kao, nije mi ništa.

Izgleda da sam tad povredila to mesto za strah u mojoj glavi, hahahahahha, pa je iščeznuo.

Ne sećam se da sam se bilo čega plašila dok prvo dete nisam rodila.

Strah se tad pojavio, gledajući bespomoćnog stvora koji od mene zavisi.

Ništa ne može dete malo samo, ako me ne bi imalo, teško bi mu u životu bilo.

Ali i od tada, skoro uvek ako bi se strah samo pomolio, vešto sam ga krila i terala kao da mi je u susret dolazila neka pobesnela"životinja, očiju sjajnih, užarenih, po moj život opasna.


OSEĆANJA I EMOCIJE

Svako osećanje polazi iz glave.

Svaka emocija korisna je.

Predvide nam opasnost, daju nam vremena da se pripremimo za reakciju, pomažu da se zaštitimo, odbranimo, od loših ljudi ili ružnih situacija ako se u njima nadjemo.

Pomažu nam da se ostvarimo i budemo uspešni, zadovoljni, da volimo i zaslužimo da budemo voljeni.

Ne treba suzbijati svoje emocije, osećanja, potrebno ih je osloboditi, pustiti, a uvek analizirati i tumačiti

Pomažu u životu nama emocije ali možemo te osećaje proširiti i time pomagati i ljudima oko sebe.

Ali, oprezno, ko sebe nije upoznao, sagledao, zavoleo, drugima ne treba savete da daje.

Zadovoljni sobom moraju biti pomagači, savetodavci a nikako ogorčeni i u život razočarani.

Da bi te neko poslušao, primer moraš datvati, tek onda će te sa poštovanjem i uvažavanjem drugi slušati.

Koliko često ste gledajući vama blisku osobu, pored sebe, posmatrajući njenu reakciju, emocije u nekoj prilici, uticali na svoje i promenili ih ili suzbili, stavili pod kontrolu, nekad zbog partnerove moguće ( bezrazložne ) ljubomore.

Ne treba to da radite, osećanja da potiskujete, krijete, osim ako treba da učestvujete u nekoj žalosti, ako je neka tužna situacija.

Samo kad je neko tužan pored vas, budite samilosni i pomozite u tuzi.

Isto tako, ako je neko pored vas ushićen, zadovoljan, srećan, ne budite ljubomorni,.
Ne skidajte mu osmeh sa lica, učestvujte i u tom osećanju, budite samilosni i u sreći.

Greške su ako želite drugom ili dozvolite da vama neko, kontroliše emocije.
Mora to iza vas da ostane kao mladalačka nezrelost, nesigurnost i glupost ( kao i za partnera), da bi dali prostora duhovnom uzdizanju.

Što pre, to bolje ili emotivno-mentalni rob postaješ, a to je gore nego da te neko u podrum zaključa a ključ baci, haha.

Retko se dešava da su robovi kreativni, ima izuzetaka.

Ima privremenih robova koji trpe sve muke do bola, onog od kog im se učini da im je ekspodiralo srce, da se raspalo na delove najsitnije.

Inspiraciju taj krvoločni ujed u njima probudi, OSLOBODE SE, kao Spartak svojih okova..

Ne može smrtno da vas ujede onaj daleko već ko je vašem mesu najbliže.

Posle tog doživljenog unutrašnjeg URLIKA, mir sačekaju, sakupe sve deliće, pa i viška se tu nadje.

Znate kad rastavite neki predmet, šrafove poskidate pa se kad ga ponovo sastavljate, višak pojavi, hahahaha.

Jesu retki oni koji mogu da umru od mentalnih, emotivnih povreda pa da ožive.

Da se vratim na temu, ako menjate svoj ugodjaj, doživljaj u nekom trenutku, samo zbog nečije potrebe da vas kontroliše, ljubomore, posesivnosti glupe, bez  razloga, menjate i sećanja koja će vam ostati ili ih nećete ni imati  bar ne inspirativna i lepa.

Ostaće na kraju samo osećanje ljutnje, možda kajanja a to onoj ogorčenosti vodi, koja nikad ničeg dobrog nije dala.


PRIRODNOST I OTVORENOST

Prirodno ponašanje, čini jednu osobu otvorenom, onda i zanimljivom, veselom, kreativnom, to vodi ka uspehu.

Biti otvoren, to je kao kad raširiš ruke, stojiš i smeješ se a u zagrljaj možeš da primiš ljudski rod celi.

Od toga puno lepog u životu može da vam se vrati.

Upoznavanje sa ljudima, bogatstvo je.

Razgovarajte, razmenjujte emocije i misli.

Posle više godina zbog bilo kog susreta, vi možete doživeti veliki uspeh.

Neko ko ne zna kako to funkcioniše, može da pomisli da su bili beznačajni.
Taj što ne zna, možda vam je pričao da vreme gubite, jer i njega ( vreme ) bi često da vam kontrolišu.

U nekom razgovoru od sat, dva, sa do tad nepoznatom osobom, ostavivši lepe utiske i razmenivši kreativnu energiju, pravite prostor uspehu da se tu medju vas smesti i raste.

Dodje taj uspeh, najčešće onom ko sve čini kako treba.

Ne doziva ga, ne plače, ne moli, samo ga sačeka jer zna da ga svojom otvorenošću i poštenjem, malo po malo sakuplja.

Retko se uspeh stvori odjednom i veliki, već se sastoji od puno malih a svaki u sebi nosi puno rada, truda i čistih otvorenih razgovora.

Kao što telo pamti fizičke vežbe pa od detinjstva do starijih godina možete špagu ili slično da napravite, tako i um pamti.

Taj um vaš, zabeleži u vaša sećanja svaku reč koja vas dotakne, adrenalin probudi u vama, kao i kod osoba koje su te reči sa vama podelile.

Pored vas može da sedi blizak neko, od koga nemate bližeg, da ne trepne dok vas razgovor neki ili pogled ( priroda najčešće ) u kom ( samo vi ) uživate, vodi u NIRVANU.


KREATIVNO JEZGRO

Treba se izboriti za svoju slobodu, slobodu za svoje čiste misli i njihovu razmenu sa takodje čistim mislima poznatih i nepoznatih ljudi.

Takve misli stvaraju  kreativnu energiju a ljudi koji te dižu mogu biti poznati ili oni koje si skoro, mada i oni koje možda nisi i nećeš nikada upoznati.

Mogu ti pomagati duhovi ljudi koji su umrli ali o njima ili njihova dela si čitao. 

Neko ti priču o nekoj osobi koja zaslužuje poštovanje, pričao, pa te dotakla.
Takvi ljudi mogu takođe biti članovi tvog kreativnog jezgra jer želiš sa njima da se identifikuješ, sličan da im budeš.

To kreativno jezgro liči ima svoj Upravni odbor.
Čine ga vlasnici dela i misli koje biraš, jer ti se svidjaju, poštuješ ih i koristiš za kreiranje sopstvenih misli i za pravce delovanja u tvom životu.

Kad imaš nedoumice, pitanja, tragaš za rešenjima, možda sebe moraš da spasavaš, svestan ili ne, ti pitanje postavljaš svim Upravnom odboru a i ostalim članovima tvog 

kreativnog jezgra.

Odgovoriće ti onaj ko je najstručniji za taj zadati upit.

Uvek se zahvali, Bogu, njima virtuelnim, kao i članovima tvog kreativnog jezgra koji žive u tvom realnom svetu.

Pojedini ne znaju hvala da kažu, da pomenu članove tog svog kreativnog jezgra.

Sve što ih je do nekog uspeha dovelo, svojataju, samo sebe ističu.

Kada im ti članovii uruče ostavke, ne žele uvredjeni, više njima da se bave, padnu hvalisavci, ostanu sami a uspeh ode u neko drugo, zahvalno kreativno jezgro.

A ovi sebičnjaci, egoisti, mogu samo da se sećaju i pričaju tokom svog preostalog života o svojih pet minuta slave.

Znate ih, svako bar jednog poznaje, uvek o jednom istom pričaju, da sebi ne bi dali prostora i vremena da se nazovu gubitnikom.

Odabrani članovi pojedinih kreativnih odbora, imaju veliki uticaj na to kakvi možemo postati.

Svako ih bira prema svojim zamišljenim, budućim životima.

Nemojte se čuditi ako je neko u svoj postavio pijance, hoštaplere, nepoštene, prevarante ili slične.

Svako sebi taj Upravni odbor bira, ako i pogreši, uvek može da ih smeni i bolje potraži.
vremena ima dok smo živi.


Na kraju, da se preslišamo, samo smrtni strah mogu svi zajedno da osete, svaku drugu emociju ne očekuj da bilo ko oko tebe mora da doživi i sa tobom deli.

Članovi kreativnog jezgra ne biraju se po krvnoj vezi, ne osudjuj naročito najbliže, najrodjenije ako isto ne osećaju i kao ti ne misle.

Ovu poslednju rečenicu upućujem najviše SAMOJ SEBI!