LJUBAV KAO DŽAK

Ljubav je kao teret, neki džak, može teška da nam bude, ali od sadržaja zavisi da li su to slatke ili gorke muke.

Od nas zavisi da li ćemo teret u toj vreći lepšeg ili ružnijeg nositi.

Stavljamo u njega tokom ljubavnog života sve što mislimo da je važno, potrebno da ga ima, uvek da nam se nadje.

Ako bi računali u reč život vreme od kad smo fizički odrasli, retki su kojima su na jednoj zamišljenoj "pravoj", ljubav i život ucrtani kao linije podjednake dužine.

Ako je ljubav džak ( malo sam odlutala ), može biti sličan onom Deda Mrazovom, može i da ispadne na žalost, kao onaj crni u kom izbacujete djubre.

Nemojte ga slučajno koristiti kao onaj bokserski, to ne treba da vam napominjem, znate svi da LJUBAV NE SME DA SE BIJE!.

Onaj crni, mnogi jednostavno zbace, pa misle da su sebi olakšali, da su ga se rešili. 

Ništa ne moraju da nose, bar neko vreme, hahahaha.

Kad bi u životu moglo sve lako da bude.

Smejem se a u stvari, tužno je šta sve ljudi rade sa svojim džakovima od ljubavi.

Neki pomisle da bi mogli da promene život pa požele novu ženu ( muža ), novu decu da naprave, nešto im njihova stara deca postala naporna kad su u pubertet ušla, pa im se ne svidja kako su ispala ( kriza srednjeg doba ).

Ne priznaju sebi da ako prošla deca imaju neke poteškoće u odrastanju, sazrevanju, u tome ima i njihove krivice.

Neki odu, deci zaboravljaju rodjendane da čestitaju, da ih tog dana zagrle, poljube, poklone i ne moraju da kupi.

Nekoj novoj sad guze peru a staroj nikad nisu imali prilike, oni ostavljeni su o tome brinuli.

Ej, nekad je teže onima što teret odbaciše, nisu pokušali sadržaj da promene, lepšeg da dodaju.

Zaboravljaju da su ga i oni punili, nisu ga takvog, koji im se sad ne svidja, na pijaci kupili ili još gore, pokupili pored nekog kontejnera.

Možda novi negde prave, sličan onom  što ga uz put baciše, ko jednom nekog unesreći, 

opet će drugog, da se ne lažemo.

Često te osobe novi džak sličnim sadržajem kao prethodni tovare.

Možda stari"traže, sad im žao, pa se kaju, trebalo je sa njim dalje. 

Zašto nisu dodali u njega malo zaborava, lepih sećanja, i budućih doživljaja koji su mogli nastati, mogli su sve to ubaciti.

Mogli su neke ružne stvari da izbaci, mesto za lepše da naprave.

Nekad im novi teret teži, našli nove ruke sa kojima ga deli a one slabe, ne pomažu, već ih na njih same svaljuju i verovatno im gundjaju, "nisam ti majka a ni bivša žena", hahahaha, ovo mi se svidja, to su zaslužili.

Kasno obično bude za kajanje, nikako ne priznaju da im je ranije bilo lepše, lakše, da su život sebi a i drugima iskomplikovali.

Sreću glume i sve pričaju, baš ta promena im u životu nedostajala.
Baš im taj novi život po njihovojj meri.

Ima i onih koji previše piju pa iz te slabosti, ljubavi prema piću i drugim porocima, a neko zbog ljubavi prema novcu, izgube svoj džak dragoceni.
Kad se "otrezne" ili osveste, vide da ga nema, shvate da bez njega ne mogu da žive.

Izvinjavam se muškarcima ako pomisle da se neke moje kritike ovde,  više na njih odnose, nego na žene ( u vezi dece i napuštanja porodice ).

Slučajnost verovatno, zbog toga što ne poznajem ni jednu ženu koja je decu svoju napustila.

Znam da negde postoje, čula sam, ali ja ih nikad nisa srela, pa nisam mogla o tome sad da pišem i da ispoštujem pravila o "rodnoj ravnopravnosti", jednakosti polova, hahahahahaa,
kao i ostala EU sranja.

Nadam se da će prijatelji moji izvinjenje ovo prihvatiti, naročito zato što se na njih moje pridike ne odnose, oni to ne rade, nego...

Da sa tekstom sad nastavim...

Nekad  poželiš da te ne bude, ne zato što te neko u tom trenutku ne voli, već da ne bi kraj 

ljubavi jednog dana doživeo.

Plašiš se da bi mogao u besu nekom da kaže kako mu se ništa iz vašeg ljubavnog džaka ne svidja, da mu se smučilo da ga nosi i strah te da ga  ne zbaci na nekom delu vašeg zajedničkog puta.

Kada te takve misli snadju a korisne su da se ne opustiš, za ljubav treba puno snage, volje, prebiraš po onom džaku.

Što pre hoćeš sadržaj da promeniš.

Brzo bacaš ono što ga čini težim a nije korisno, pa pokušaš umesto toga, sećanje lepo novo da dodaš.

Nekad je dovoljno dobro ga protresti, ispričati se i setiti čega lepog sve u njemu ima, možda je na dnu, pa ga izvučete iz sećanja.

A sve misliš da promenu sadržaja vašeg džaka, neće ni primetiti ali i nadaš se, Boga moliš, 

da i on o tome misli, isto to radi.

Želiš da ga nosite zajedno i da menjate i dodajete stvari u njemu  sve u hodu, bez zastajanja.

Plašiš se ako zastanete da ne odustane, da ne izgubi onu snagu i volju, put da nastavite. 

Ljubav je uspela, ako do vašeg kraja džak sve veći, sadržaja puno a vama sve lakši, naučili kako se teret ljubavi nosi.

Nisam vam rekla, ako pametno i lepo birate ono što u njega stavljate, nikad se neće prepuniti a ako trpate svašta, bez reda, odabira, ukusa, može da pukne, da se probuši a ceo taj sadržaj, to ružno da se pred vas a i druge prospe.

Onda zaludni, zlonamerni, zluradi, vire, gledaju i pričaju, ogovaraju, čega je sve tu bilo.

Obično baš oni nose džakove svoje još ružnije ali žive u ubedjenju da su ih dobro sakrili od tudjih pogleda.

Ako kao čovek ne vrediš, nema ni skupocenih stvari u tvom džaku od ljubavi.

Što je sadržaj njegov za oboje vredniji, lakše vam ga nositi.

Što više dece, raste mu vrednost, nosite ih od kad ih rodite.

Taj najsladji teret nikad ne vadite.

Vrednost imaju ogromnu ali mu težinu ne dodaju, beztežinski neki stvorovi, sa njima vam se čini kao da ste u svemiru, hahahaha.

Najbolje kad i vas dvoje u njega udjete, hahaha, 

"Nosite se", u džak ušli, tek sa vama, kad ste oboje u njemu, ispunjen je večitošću.

Nema umora, osmeh vam na licu, ne osećate gorčinu već samo slatkoću.