BOL I RADOST, PODJEDNAKO PODIŽU ME ( hod po žici )

Bol i radost smenjuju se, nije važno šta osećam, važno je da su osećanja duboka, pokreću, ne stojim u mestu.

Pa i ako boli, neka, znači da sam živa, prag bola i izdrzljivosti kod mene je jako nizak.

Uvek razlog da krenem imam, bilo bol ili ljubav, protiv loših ili u čast pravednih, na nogama uvek ostajem, prema uspehu se krećem, živim.

Godinama, 5,5 živela u sećanjima ali ne lepim, njih sam izgubila već u greškama svojim.

Kažu početnici čine greške a iskusni katastrofe.

Baš je tako bilo, iskusna, katastrofu priznajem mislima prizvala sam i doživela.

Možda biće moje voli da hoda po žici.

Retko saq motkom jer i kad je ima, baci je da još teže bude.

Nikako na drugi stranu kad predje da se smiri, na čvrstom da ostane već ponovo preko one tanke žice.

Prošle godine tuge, kažnjavanja, ličnog proveravanja.

Jesam proveravala sebe i svoje sposobnosti surovo, skoro do dna ponora.

Sad, ponor sve dalji, izlaz sve bliži.

Kako život, Bog namesti, da baš bol nebesa otvori. 

Ujed još me boli a uspeh u vazduhu miriše, osećam ga, stiže, tu je.

Dobijaš samo ako nesebično daješ.

Daješ a ništa za uzvrat ne očekuješ.

Obećanjima ne veruješ a svojih se po cenu smrti držiš, uvek ispuniš.

Uzimaju ti deo po deo, meso s' tebe kidaju, ali rane zarastaju, ne gnoje, prosto ni fleka posle njih na mestu gde su bile, ne ostaje.

Jača od svih, svega što me snadje.

Krećem se, ne stajem, nikad ne odustajem.

Od ljubavi svoje ne odričem se, snaga iskonska u meni je, kao Samson stubove rušim.

Neću da prodam dušu svoju, neprocenjive vrednosti je.

Kada bi mogla kao nekretninu na decu svoju da je prepišem u vlasništvu da im ostavim.

Nikakve pare, kuće, ne vrede od nje više.

Duh moj, duša, uvek me podiže, uspravnu drži, ne dozvoljava da puzim.

Žao mi unapred onih koji me povrede, razočaraju, ujedu, jadna stvorenja, nisu svesna grešaka koje čine.

LJudi koji ne zaslužuju da budu u mojoj blizini, izlete, ispadnu kao sa ringišpila, razbiju se pri tom padu i nestanu iz mog života.

Oni misle da kada zlo čine da su jaki a slabost se to zove, lakše je loš biti, energija se za svetlost koristi a za tamu, sve se gasi, ništa se ne troši.

Svetlost uvek puteve moje obasjava a njihovi putevi su mračni,  neće videti ponor, neće se spasiti.

Ko svetlost ne vidi u tami zaslužuje da boravi.