PASTIRI I STADA

golubovi i dugovečnost, misli o mislima, ljubav prema mislima, kradljivci misli, ukrotitelji misli i makroi, božanska biblioteka, razmena - mešanje misli, misli od laži, sramotne misli, nejake misli, lepota od misli, umetnost i ljubav od misli,


27.04.2017.

GOLUBOVI I DUGOVEČNOST

Žali mi se starija ćerka jutros, da su je golubovi probudili.

Naletali na terasu, kroz mrežu razapetu prošli, pa sve lupali o prozor.

Ustala, nije se naspavala, još kad je videla da su se podu terase posrali...poludela.

Razmišljam ja, otkud ta agresivnost i bezobrazluk kod golubova..

Ajde Gugl da pitam, razmišljam.

Na hrvatske sajtove me prebacio, tekstove o zagrebačkim  golubovima i terasama, ali isto je to, pomislim.

Pročitam da mnogi ljudi koji u zgradama žive, taj problem imaju,.

Kače stare CD-ove na razapete žice, oni svetlucaju, lelulaju, pa golubovi manje doleću.

Neko crta velike crne ružne ptice ili postavlja preparirane, haha, ne bi li golubove zastrašio.

Htela sam dublje da istražim, zašto su nasilni, agresivni,.

Saznajem da ne može čovek lako da ih se reši, pa krenem priču da napišem. 

Otkud sad to, čudim se. 

O njima sam sve njlepše mislila, znam Tesla ih voleo, hranio.

U golubicu jednu belu zaljubljen bio kao u ženu, obožavao je.

Piše na sajtovima da prenose zarazne bolesti.

Kako sad to, kad se Tesla i bacila plašio, uvek rukavice nosio, a sa golubovima se družio, sumnjiva mi ova teorija.

Naš Tesla, predstavlja mi uzor, kako dostići dugovečnost, ostvariti snove, on je jedan od članova mog kreativnog jezgra.

Umerenost u hrani i uživanje u poslu kojim se baviš, to je za mene formula za dug život.

Toliko prijatelja mojih terase imaju, niko mi se na golubove nije žalio ni o njima pričao.

Mama je muke imala sa njima a nikad nisam taj problem shvatala kao globalni pa ni kao problem vertikale njene zgrade već samo kao njen a nisam površna.

Jednostavno nije mi padalo na pamet da ih ogovaram, krivim za mamino uništeno cveće, posrane ploćice, sve mi se činilo da su to radili slučajno.

Baš sam se na tu temu naoštrila.


MISLI O MISLIMA

Odjednom dok sam se takvim mislima bavila, stvoriše se pastiri, ovce, stada, sve mi se pred očima zabelelo, pa zacrnelo kad sam ugledala vuka, hahaha.

Pobegoše moje misli od štete i problema koje prave golubovi na terasama pa odoše na MISLI O MISLIMA.

Izgleda da su misli bile moje sluge a sad počele da gospodare.

Počnem o jednom, nastavim o drugom ako neki psihijatar ovo pročita možda dobijem uput za pregled a možda se to zove, daj Bože, inspiracija.

Šta god da radim, od ovog meseca aprila, misli se moje umešaju, prate me.

Jedan veš prostirem po nekoliko sati, dobro je da mi još ništa na šporetu 

nije zagorelo, prekidaju me u poslu, teraju me da ih zapišem.

Uvek sam se družila sa svojim mislima, od kad znam za sebe, zbog toga mi nikad nije bilo dosadno ali mi one ranije nisu tražile da ih zapisujem.

Ne kažem da mi se to ne svidja, naprotiv, nikad srećnija..

Još mi Miki ništa nije rekao za ovo zapisivanje, ali znam njegovo mišljenje za moje ponašanje kad mi se nešto radi.

30.04.2017. još uvek tekst nisam objavila, pa da dopišem da sam juče saznala šta Miki misli o mom pisanju.

Kaže da mi ideja nije loša, da je bilo vreme sve svoje priče da zapišem jer se nada da ću onda prestati da ih u razgovoru ponavljam, hahahaha.

Dosadilo mu, neke sluša 36 godina.

Pitam ga, vesela što me podržava, da li smem i "ovo" i "ono" ljudima da ispričam, pa i za retrovizor koji sam mu slomila...

Kaže "Ma piši Zdenka, ionako si to već svima ispričala po nekoliko puta".

"Ali, objavljujem preko interneta", kažem Mikiju, "mogu ljudi i manje poznati da čitaju".

"Ma neka čitaju, bas me briga, tebi prija, "mirnija" si a ja neću morati ponovo da slušam".

Po njemu, za sredinu ne znam.

Šta god odlučim da radim, to traje bez prekida, ništa drugo za mene ne postoji.

Ako je veselje u pitanju, čim se smestim, ustanem da igram, da se veselim, naravno i popijem.

Osam sati prodje, puno radno vreme, vratim se za sto tek kad podjemo kući na završetku tog slavlja, da uzmem tašnu, haha.

U pravu je Miki, nema kod mene ništa delom, ništa pola, samo sve i celo.

Ako me u potpunosti ne obuzmu osećanja i zadovoljstvo za to čime se bavim, ako se lako od toga odvojim, za mene onda to nije vredno, prestane da postoji.

Evo ih dole, ispod ovih rečenica, misli koje prekinuše one o golubovima.

Propuštam šansu da rešim problem stanara beogradskih zgrada, možda bi me i Mali negde pomenuo, pohvalio, ali, nije mi sudjeno, hahaha.

Pastiri smo mi, skup naših misli čine stado a pojedinačna misao je "grlo".

Svoje misli moramo kao stado, voditi na "ispašu", da se hrane ( pasu ), 

na pojilo, ako treba i zaštititi.

Često na njih vuk gladni, nekad čopor celi, hoce da "skoči", jos 

ako urliču, zavijaju, neko "grlo" na mestu umre od straha.

Neko se opire, brani ali uzalud, bude pojedeno.

Iskusne, one starije ( misli ), prežive, ali i od njih neka se sakrije, pa je ne možete pronaći,

možda se izgubi za sva vremena.

Retko se tako prestrašena vrati.

Čitala sam, jedna ovca koju je vlasnik prodao i odvezao kupcu, prešla 

je 35 km, gazdi u dvoriste došla, vratila se.

Volela ga, vezala se za njega, naravno kad je hranio na cuclu odgajio kao 

majka, dao joj ime, Cucla.

Kažu da je vratio kupcu pare i da će Cuclu čuvati do njene smrti, mada, 

nikad se ne zna "čiji dan" će pre doći.

.

LJUBAV PREMA MISLIMA

Da li vi čuvate i volite svoje misli ili one vas više vole, ne žele od vas 

da se odvoje.

Što su originalnije, ali istinite i "čiste", ako i zalutaju, ljubav nas vezije, 

uvek će se vratiti.

Pomažu nam "takve", misli, da nas ljudi više cene i poštuju, naravno i zavole.

Ako su u njima laži, od nas će bežati.

Misli "od laži" lako zaboravite, zbog toga ljudi brzo shvate da niste govorili istinu.

Samo misli "od istine" ne zaboravljaju se.

Ako  te noću neko probudi i o njima pita, znaš ih napamet, uvek ih se setiš.

Kada pastir ostane bez svojih grla bilo da ih je vuk pojeo u strahu pobegle, 

ili neko oteo, nekad ih i proda, teško mu bude.

"Nabavi" on druge ili se prirodno razmnože, ali nisu to one iste, koje 

su mu bile mile, drage.

Vezao se za njih, kao da su od duše njegove nastale. 



KRADLJIVCI MISLI

Ako se vaše misli, kao ovčice, suprostave, odupru i vi kao pastir, pomognete da 

napasnike oterate, može da se desi da vuk sledeći put nabaci na ledja 

ovčiju kožu, pa vas prevari.

Sve lepo priča, umiljato, glumi da im je drugar, da ih voli i da želi samo da se poigra sa njima, a onda priča stara, kad vuk zareži, neka umre od straha, neka se sakrije a neka bude pojedena.

Pojave se u vašem životu ljudi koji se predstave kao da "uvek" misle kao vi. 

U svemu se sa vama slože.

Sve tako govore, da su vam misli slične a na svoje misli vas navode.

Kad se opustite i "prijateljstvu" njihovom prepustite, misli slične pomešate, oni krenu vaše da "ispiraju" a od mnogo pranja ode boja, istanje se, ni na šta ne liče.

O svakom zajedničkom poznaniku slično mišljenje kao vi imaju.

Navuku vas na priču, ogovaraju druge a obavezno vam prenesu i nešto što

su o vama od njih čuli, naravno sve u poverenju.

To čine kao da žele konce kojima ste sa drugima povezani da iskidaju, kao plen vas tretiraju.

Zbune vas, retko se u vašim životima duže zadrže, već odu dalje, nekog drugog da 

"pomute", sad delove vašeg duženja pričaju njima.

Desi se da vam deo srca odnesu, ako je to druženje trajalo više nego što je za 

njih uobičajeno.

Pogreši čovek, veže se za slatkorečive ljude, a oni većinom te slatke reči zbog 

svoje koristi smišljaju i troše.

Ali i to se preživi, možda srce malo manje ali jače bude.

UKROTITELJI MISLI I MAKROI

Ti si pastir svoga stada, moraš da prepoznaš i osetiš ako neko želi

da ga ukrade, da mu naudi ili tudjim da ga zameni.

U životu dešava se da partneri u ljubavi svoje misli nameću a misli onog drugog, 

žele da budu njima podređene, prosto da ih ukrote.

Ne treba tako.

Zašto bi neko želeo mentalnog roba pored sebe?

Samo iskompleksirana osoba takav odnos može da poželi i da gradi.

Život je težak, borba neprestana, brige mnogobrojne.

Potreban ti je saborac.

Dve glave pre će pronaći izlaz iz neke teške situacije.

Rešiće lakše problem neki.

Kada misli ujedine, pričom, razgovorom ih usaglase, sve mogu da urade i stvore.

Zbog ljubavi možeš da prihvatiš da negde ne odeš, nešto ne uradiš, ne kažeš ali

ne smeš da pristaneš ako ti narede, zbog straha ili ucene da se odrekneš 

svojih misli.

Postoje nasilni ljudi, mentalne siledžije, bilo žene ili muškarci, koji bi 

da ti kontrolišu misli.

Žele da tvoje misli rade za njih šta zamisle i kad im zatrebaju, prema potrebi.
Pomašaju se kao da su makroi a misli tvoje, prostitutke.

Teško je živeti ako ne možete svoje misli pokazati, predstaviti.

Nekad vas baš oni najbliži ućutkuju, prekidaju, pričaju da vole vas ali ne i vaše misli.

Ne svidjaju im se, nekad ih se pred drugima postide a to je najgluplje.

Ko se tudjih misli stidi, "normalnih", ne ružnih i sramotnih, komplekse ima, nesiguran je u sebe ili ima neke druge probleme.

Svako je za svoje misli odgovoran i kao slobodan čovek a ne rob, ima pravo da ih poseduje, vlasnikom njihovim da se zove, da ih pokazuje.

Vaše misli da ne vole a vas da vole, ne ide jedno sa drugim, tako ne može

Šta onda kod vas vole ako ne misli koje čine vašu dušu.

Vole onda da uživaju u uslugama koje im prižate i ništa više a to se od 

robstva ni malo ne razlikuje.



BOŽANSKA BIBLIOTEKA

Duša je sačinjena od misli.

Što čistije i jače misli to veća i čistija duša.

Koliko god misli stvorimo, one se sakupljaju "gore" negde, "iznad" nas, 

postaju deo sadržaja virtuelne, nebeske-božanske-biblioteke.

Čak i misli umrlih kruže uz misli nas trenutno živih.

Nebeska biblioteka  je duhovni Perpetuum mobile, neprekidno stvaranje energije sa nepresušnog izvora misli, prošlih i sadašnjih, nemerljivo i neuništivo.

Taj proces ne prestaje.

Kad bi planeta naša nestala, bila uništena, biblioteka bi bila sačuvana, negde u univerzumu.

Proučavala bi je neka naprednija bića.

Možda malo čega bi mogla da iskoriste, ali za proučavanje zašto je Zemlja
uništena korisno bi bilo...

Od ljudskog roda i njegovih misli spas naše planete zavisi.

Internet nam pomaše da pozitivne, istinite, nadvladaju manjinske, zle, manipulatorske.

Iz nebeske biblioteke na upit, dobijamo odgovore i informacije kojima misli

obogaćujemo, onda ih biblioteci vraćamo, da se tamo stave na raspolaganje

ostalima, svi smo učlanjeni, povezani kao i naše duše.

Kao što su naše misli stado koje čuvamo, naše se duše bele u stadu pastira

koji se o nama brine, koji nas bez razlike voli.

Vlasnik je biblioteke čiji smo svi članovi.

U odnosu na nju Gugl je kao red knjiga na nekoj polici.

Da li onda treba da dozvolite da neko vaše misli podcenjuje, njihovu 

vrednost umanjuje?

Ko je ta osoba koja ima licencu da izmeri i proceni vaš doprinos uvećanju 

arhive biblioteke našeg pastira?

Vi tamo ne šaljete samo ono što neko od vas čuje ili vam dozvoli, udeli priliku 

da iskažete, već nešto što ima svoju upotrebnu vrednost.

Vi to znate kao i oni koji će koristiti pa vratiti nebeskoj biblioteci.

Gajite i štitite svoje misli, borite se za njih, time čuvate svoju dušu.

RAZMENA, MEŠANJE MISLI

Korisno je kad se dva pastira sretnu, stada im se pomešaju, poigraju.

Pa i neko grlo ako slučajno ili namerno zamene, nije loše, ako su vrednosti slične.

Ne meri se vrednost njihova u parama, već ona, upotrebna.

Zamislite čobanin jedan dao jagnje, drugi ovcu, zamenili se.

Rekao bi neko, pošteno nije.

Nije ni važno šta mi mislimo, već kako se oni osećaju posle te razmene.

Ovca zaboravila kako se bira trava i bilje slatko, pase tek da bi jela, da se zasiti.

Ali zna najbolje kako krzno da sačuva, vunu kada bude pri striži dala, 

uvek je najbolja.

Ono jagnje od svih najveselije, uvek razigrano, cvetiće najsladje ume da 

bira, prosto talentovano. 

Razmnože se one pa se svome stadu vrate.

Oba sad još bolja, raznolika.

Saznala sam da je razmena dobra za ta stada a i pastire njihove.

Niko na gubitku, samo dobili.

Ne dam stado, ni jedno grlo da mi otmu, može razmena, može više 

za manje i obrnuto, samo ne može na silu.

Ako nam se tudje misli svidjaju, pričajmo o njima svima, citirajmo ali ne prikazujmo

lažno kao svoje.

MISLI OD LAŽI

Neko po glavi često prevrće misli izmišljene, ili tudje, onda nastaju reči 

"klimave" a od njih priče lažljive.

Tuđe misli nastale od iskustva, od doživljaja njihovog vlasnika, koje su čuli, 

vama prenose kao svoje, lakše im tako nego da se potrude da "stvore" sopstvene.

To vam je kao kad bi sreli na livadi pastira, štap ima i psa čuvara pored sebe.

Štap podiže, vitla njime, viče, doziva a stada nigde nema.

On ga samo zamišlja, najgore je što hoće i vas da uveri da je ono tu, da ovce pasu, 

da repom mašu, bekeću čak i zvono ovna predvodnika čuje.

Vas sve pita, "čuješ li ga, vidi kako je lep i hrabar, vidi mu rogove, njime se 

najviše ponosim".

Laže on i sve misli da mu verujete. 

Zašto ne bi kad on odavno veruje u svaku laž koja mu od misli tudjih ili svojih nastane.

Znate da njegova priča laž nije, odavno bi pas potrčao, zalajao, na to "jadno" stado, 

ne bi mirno ležao i dremao.

Miran je jer je sit, lažima nahranjen.

Hoću reći, sve je proverljivo, ko često laže, brzo zaboravlja jer priču stalno menja.

Misli lažne koje reči proizvode iste takve, očigledne su.

Malo pre sam ponovo Gugl pitala, zašto ljudi govore da "kao pas" neko laže.

Nije prema psima pošteno.

Tumačenje sam odabrala, tako se kaže zato što pas laje kad treba i kad ne treba, 

kad dom treba da brani ali i kad nam ukućani ili prijatelji u njega stižu.

Ljudi koji lažu, rade to bez potrebe.

Bez potrebe je uvek osim ako se život brani a neko ni tad ne bi slagao.

Možda je taj lažljivi pastir samo vizionar, hahaha. 

Planira stado u mislima, tek bi da ga kupi, pa vam o njemu priča kao da ga već ima.

Misli tako na vremenu da uštedi...a i voli da  ugleda divljenje prema 

sebi u tudjim očima.

Ako uspe da ga "pričom" izazove onda kao u ogledalu sebe gleda kroz 

oči onog kog laže.

Opet se smejem a tema o lažljivcima "tužna".

Uvek u životu teže iskrenom koji ga sluša. 

Lažovu leka nema.

U lažnom svetu u kom živi ima šta god poželi jer u realnom, važnog mu je 

nedostajalo, duša jadna, napaćena.

A iskreni kad se sa "jadnikom rastane", raspadne se od razmišljanja, zašto je takav, 

šta ga mučilo, šta je preživeo ko je njemu misli "ujedao, rastrgao" pa je 

lažljivac postao.

Ko je prema njemu zao bio, štetu mu činio pa on sada drugima slično radi.

SRAMOTNE MISLI

Nekad ti misli neke nalete nepozvane, pa se postidiš pred sobom, to je inače 

najgore, stideti se sebe.

Nisi kriv, svašta gledaš pa ti bespotrebne slike ili reči u um udju a od njih misli nastanu.

Nekad samo trepneš i kao kad blic sevne, one nestanu, uključena ti "autokorekcija" 

misli, još dok su te vaspitavali.

Te tudje i ružne misli kroz glavu tvoju su protrčale i nestale.

Ako ponovo naidju prepoznaš ih pa još brže odu.

NEJAKE MISLI

Ako si podložan, povodljiv, mogu da te servirane misli "opsednu", da ne uspeš da ih oteraš.

Zato pazi šta gledaš i koga slušaš, s' kim se družiš.

O povodljivosti neću ovom prilikom pisati.

Ne trebaš se "svojih" ličnih misli stideti, ne opterećuj se.

Ako ti se ne svidjaju, nisu za "prikazivanje", zameni ih.

Ako su loše neće nikom koristiti i ako su beskorisne, bolje spavaj ili pevaj, nemoj 

po njima da "prebiraš", ne gubi vreme.




LEPOTA OD MISLI

Da li ste primetili koliko su neki ljudi od misli svojih lepi a neki ružni?

Setite se nekih drugara "malih" iz škole.

Neprimetni, prosto ste mislili, neugledni a kad su odrasli, mislima svojim pomogli da snove svoje ispune, zablistali.

Sad zadovoljni, lepi, prosto se začudite kada ih posle puno godina sretnete.

Krenete slike stare da tražite, gledate ih pa uvidite, lepotu su i tad ta bića imala, zašto je kad smo bili mali nismo prepoznali?

Suprotno tome, pojedinci, koji su svojih pet minuta u školi kao mali imali, svi mislili da su najlepši, najpopularniji su bili, retko "takvi" ostanu kad odrastu.

Opuste se oni, misle popularnost i lepota dovoljni su za odrastanje i susret sa ozbiljnim životom.

Ne rade na sebi, misli im ništa ne vrede, pa kad to shvate uvide da su možda i gubitnici postali, počnu ubrzano da ružne.

Misli ulepšavaju ili poružnjavaju čoveka.

Pogledajte onu NATO - glasnogovornicu, rodjena sa lepim crtama lica, lepom figurom, ženstvenosću.

Nije bas odjednom ali postepeno u roku od nekoliko godina, užasno je poružnela.

Sad kad je ugledam, čini mi se da ružnijeg ženskog stvora nema.

U stvari, ne liči na ženu, pretvorila se u nekog bespolno mrziteljsko bice.

Ovaj deo bih lepim rečima završila.

Lepotu stvaraju lepe misli, pamet i dobrota.

Misli upućuju poglede ljubavi, saosećanja, razumevanja.

Lepe i pametne misli i softveri mogu da prepoznaju, internetom se pre prošire od ružnih ili zlih.


UMETNOST I LJUBAV OD MISLI

Misli su začetnice svakog umetničkog dela. 

Misao pa muzika, misao pa skulptura, slika, naročito tekst.

Ljubavne misli su starije od svih "čula" koja u ljubavi učestvuju.

Ljubav mislima tražiš i dozivaš.

Prvo misliš pa ugledaš, zavoliš.

Kad ljubav "sretneš", mislio si o njoj i prepoznaš je.

Nekad pogrešiš, ljubavi željan, pogrešnoj osobi misli ljubavi uputiš, pokloniš.

Onda o njoj misliš, ljubav kod tebe "raste" čak i kad onaj drugi ništa ne čini, možda 

ni ne oseća.

Nekad misli ljubav stvore tamo gde je nema u zabludu te dovedu.

Postoje neke ljubavi patološke, zamisliš da nekog voliš a ne zaslužuje, loša je osoba.

Takve, nikad srećne a ni večne, ne mogu da traju.

Uvek je u njima neko sadista a neko mazohista.

Morate dobro proceniti kome misli poklanjate, ko je onaj kog zamišljate da volite.

Na prvom mestu, dobar čovek mora da bude, bez kompleksa, to je najvažnije.

Takvom  smeš misli da "radjaš", takvi zaslužuju da postanu njihovi čuvari.

Malo je ljudi koji znaju sami za svoje misli da se izbore da ih gaje, čuvaju, štite i vole,

kako će onda znati kome mogu da ih povere, da ne pogreše, 

Isto tako malo je ljudi, šteta je, svet bi bojli bio, koji zavole osobu neku i misli njene, 

pa ih čuvaju, štite i poštuju ih podjednako.