SAMA U TRENINGU

sama u mislima, hrabrost, slabost, kontriranje, strahovi, problemi i rešenja, sudbina, zdravlje, odlučnost, stvari, duša, odgovornost, trening, kapija, putevi, koraci i krivica, krugovi, korist, šteta, ljubav i pohvala, dužnici i izdaja, suze, smeh, izvinjenje, oprost, tama, svetlost.

SAMA U MISLIMA

Uvek sama u svojim mislima, živela sa svojim spoznajama, zaključcima.

Nikad me nisu u nešto ubedili.

Mogu da saslušam ali ja odlučujem ili sam već pre toga donela odluku bez bilo čijeg uticaja.

Dete dok sam bila, posmatrala, gledala, upijala, više nego slušala.

Samo kad osetim, naučim, prihvatim.

Ništa na silu, što mora, nikako da mislim onako kako je neko svojim razmišljanjem izneo i on sam ili neko drugi odlučio da je to tako.

Došla sam na ovaj svet da živim, živeći da mislim.

Zamislim pa doživim ili doživim pa razmislim.

Živa nisam ako se misli svojih odreknem.

Ako mi zabrane da ih izgovorim, ćutaću ili društvo promeniti ali ne osećanja i način na koji sam odlučila u ovom svetu da boravim.

Nikad mi dosadno, nikad ništa uzaludno.

Vreme moje ne može se otkupiti već samo na poklon dobiti.

HRABROST

Što više dajem više se za darivanje vrednog stvara.

Snaga se dopunjava a mudrost usput sakuplja, od najmladjih dana.

Hrabrost snagu rađa.

Bez hrabrosti nema životne energije, nema ni radosti, sreće, pa možeš dugo da živiš ali mrtav si za sebe i sve oko tebe.

Jadno je takvo bitisanje.

Ili borba i živa ili predaja i duh koji hoda.

Ja duh nisam, ako moja priča ne bude doticala znači da sam mrtva.

SLABOST

Slabost ponekad osetim ali nazivam je umorom.

Kažem sebi "umorna si Zdenka, odmori".

Nikako ne bih priznala da nečemu ne mogu, ne znam ili ne smem da se suprostavim.

Mogu samo na trenutak da se umorim, pa legnem, zaspim, organizam mi kao neku kapsulu za uspavljivanje telom razlije.

Ustanem, odmorna, svežija i lepša, hodam dalje, uvek u štiklama i sve mi se čini da bih zvezde mogla da dohvatim pa i sunce, da me ne bi spržilo već bi me takvu zagrlilo.

KONTRIRANJE

Tajna duše moje je kontriranje.

Putevi pravi nisu oni kojima mase hodaju, previše je to lako a do uspeha i sreće nije lako doći.

Ako bi svi nekim putem ja bih drugim.

Možda me onaj namćor mali koji sam bila doveo rano tamo gde treba svako da bude.

Odlučan i svoj, važno da je u tome moralan a sve drugo je kreacija, inspiracija, na neki način jedinstvenost, ne ispranog mozga.

Učenje napamet, učenje što se mora, nikako.

Kad, šta, gde, ko, kuda, kako, sa kim, o čemu, sve je na meni, dala sam sama sebi to pravo.

STRAHOVI

Ako sam medju uplašenima, tu sam da ih zaštitim, podignem, jaka za sve.

Ne hranim se njihovim strahom ali sam još jača zbog njih što su oni slabiji.

Jedino se samog straha

plašim i čim mi pridje oteram ga, sa njim se ne družim.

Ne dajem mu vremena svog ni prostora u svom umu.

Gledala sam dok je ljude oko mene ubijao.

Mene neće, umreću kad ja budem htela.

PROBLEMI I REŠENJA

Pričaju i traže neka spasonosna rešenja a moj um ih traži tamo gde drugi nisu bili ni blizu, gde ga ne ocekuju i nadje ih na suprotnoj strani ili kao u odrazu ogledala ugledam ih.

Za najveće probleme skoro uvek pokaže se potrebno je najjednostavnije rešenje.

Matematički zadatak, logički, smicalica je uvek, samo kreneš od početka, u samom pitanju odgovor uvek leži.

.

Ne sme da se komplikuje, komplikacije presečeš pa ispočetka od najprostijeg podješ i sve rešiš.

Kažu mudri ljudi da ako problem rešavaš sve vreme na isti način, ne možeš očekivati različit rezultat. 

Ako do rešenja ne dolaziš moraš promeniti postavku, moraš primeniti neku drugu formulu.

Sto teže, rešenje prostije.

Kad drugi kažu nema, kažem ima.

Ako kažu ne može, objašnjavam da može.

Ako pomisle da nije, "jeste", ubedjujem ih.

Na nikad, "uvek", odgovorim.

To je sve što radim od kad znam za sebe.

I ako naglas nekom ne kažem u sebi pomislim.

A ja to, nema, ne može, nije, nikad, ni sebi onoj drugoj što u meni živi ne iznosim već ona meni, sa njom se kao i drugima borim.

Slabija je ona od mene uvek bila ali nisam je ubila, neka je neka živi, ima i ona smisao svog postojanja.

Možda bih bez nje previše gorda postala a to kažu da je mana.

Ne bih imala strpljenja za mase oko sebe koje se stalno žale a ništa za sebe da im bude bolje ne učine jer ne znaju odluke da donose.

Teško mi da slušam i bliske ljude kada pričaju o problemima, iznose ih i usput ubedjuju sebe i mene da ne mogu da se reše.

Totalni promašaj.

Ako problem imaš a misliš da nije rešiv to više problemom ne može se nazivati.

Taj si pad, neuspeh ili gubitak znači doživeo i o njemu osim kao iskustvo još jedno, nemoj ni pominjati.

Ako ipak još ima šanse da se reši onda se problemom realnim zove i na rešavanju radi, razmišljaj, pitaj i sa njim završi.

Problemi ne treba u nedogled da traju.

Ako traju dugo opet nisu problemi već prihvatanje loše sudbine, ne odupiranje, ne menjanje, bez poboljšavanja situacije i možeš sebe da doživiš kao neki promašeni slučaj.

O problemima pričam i ja ali govorim da mogu da se reše i način tražim od sebe i onih kojima ih iznosim, ali ne plačući već najčešće skoro kroz smeh, šalu i karikiranje.

Problemi koji se čine nerešivim zaboravite ako vam život od njih ne zavisi, potisnite ih novom akcijom, kretanjem, novim stvaranjem dobra ali i naravno novih problema, haha.

SUDBINA

Sudbini se ponekad treba nasmejati u lice.

Ako osetiš da te s' ledja gura, korake ti ubrzava ili čak i skreće sa puta, stani, ukopaj se, okreni se i pogledaj je pravo u visini njenih zamišljenih očiju.

Kaži joj da nećeš da je slušaš, ti si vlasnik svog života, svog bića, vikni na nju da prestane da te gura u ledja ili da te vuče i od neke namere odvlači, odgovara.

Da prestane da te tera da se oko svega premišljaš, da te pusti da odluke donosiš makar i za stvari beznačajne i to je za odlučnost odlična vežba.

ZDRAVLJE

Ako umeš da donosiš odluke uštedećeš sebi vremena dosta, živećeš duže, zdravije.

Bez zdravlja godine su bespotrebne, pravo mučenje.

Zdravlju te um vodi, u njemu drži.

U samoizlečenje moraš verovati, biti ga svestan.

Sami sebe kvarimo, sami sebe kad naučimo da to možemo, popravljamo.

Probleme ljudi imaju jer je većina kroz vaspitanje i školovanje naučena da bude masa poslušna.

ODLUČNOST

Kada treba sami u odrastanju ili životu odraslog čoveka makar i glupost da odluče, ne mogu, ne umeju pa gube vreme, živote svoje skraćuju.

Na primer, pare neko ima hteo bi stan da renovira, razmišlja koji nameštaj da kupi, da stari promeni, da sve prepakuje, razmeštaj stvari napravi, majstore da nadje i ... stane.

Ništa ne odradi, ne krene.

Nema u glavi plana, reda po kom to treba da obavi, stalno pita, zove, premišlja se a život prolazi a on večito od svojih zamisli odustaje.

Verovatno kad je mladji bio, rastao, sazrevao, sve što bi poželeo da uradi, ostvari,  neko mu branio ili ga kolebao i možda nesvesno vaspitao da u sebe sumnja i prepušta se tudjim odlukama.

Živi medju istim stvarima, na istom mestu, ne promenjenim ni bojama zidova oko sebe, kako bi se preselio na drugo mesto?

Nikako i nikad.

Nedostaje odluka, odlučnost a prisutan strah od promena.

Šta će raditi kada o ozbiljnim stvarima treba da odluče, promene svoj život, sudbine svoje i porodice.

STVARI

Zašto se ljudi vezuju za stvari?

Možda predeo prirode neki, ljude drage ali za stvari koje će možda trajati i kad nas ne bude, ne budu nam potrebne, kojima mi ništa ne značimo.

Stvari služe da nam život olakšaju i treba kao u prastara vremena da idu iz ruke u ruku za razmenu da služe.

Ne treba ih ni bacati.

Danas ljudi rade kao ludi da bi stvari kupovali a onda ih bace a još su upotrebljive.

Nekom bi baš te bačene trebale, neko bi ih svojim umećem i veštinom popravio, ofarbao, pretapacirao i u njima uživao.

Onaj koji ih je bacio to ne radi već novac juri da zaradi da bi kupio skuplje lepše a onda i njih čeka smetlište.

Mnogi prostore svoje ne sredjuju pa obrnuto od bacanja stvari, čuvaju a nikada ih neće koristiti.

Život brzo prolazi, nismo svesni da smo kao oni američki - sakupljači stvari postali, samo što oni problem imaju drugi ne bacaju ništa već ih stvari sakupljene progutale, uzele im njihove jadne i bolesne živote i prostore u kojima su nekada pravi život živeli.

Treba paziti šta kupuješ a kada ti nije upotrebljivo pokloniti ili spustiti negde da neko može da uzme i iskoristi.

Ne znaš šta je gore da li sakupljati bez potrebe bespotrebno ili bacati ono upotrebljivo, jedno je sigurno nemaju ljudi u sadašnjem vremenu ni u čemu meru.

DUŠA

Vredno je samo ono što nam dotakne emocije, što u srca možemo da spakujemo a to svuda sa sobom nosimo.

To nikad neće nestati.

Kad prah postanemo pre nastajanja od nas prašine, duh će se uzdići a ionako sve je već u nebeskoj biblioteci.

U trenutku proživljavanja, trenucima u kojima su se osećanja stvarala, momenti najlepših naših spoznavanja u realnom vremenu u nju pakovano je.

Kada duša telo napusti, to vam je samo rezervna kopija jednog foldera već sačuvanog u nebeskoj biblioteci.

ODGOVORNOST

Treba kada doneseš odluku da prihvatiš odgovornost i unapred krivicu ako zbog nje pogrešiš.

Pa šta i ako pogrešiš ako ulog nije "sve" a greška katastrofalna.

Odluka je spremna za akciju i oživi ako si svestan šta je posledica toga što si spreman i odlučan da uradiš ili kažeš.

Ako si spreman da prihvatiš rizik svih mogućih opcija, krećeš.

Nema lepših trenutaka u životu nego oni koje čine donesene odluke.

Odluka oslobadja, daje sigurnost, osetiš se snažnim pa i pametnim, naravno ako je promišljena ako nije samo od instikta i želje neke niske, trenutne sačinjena.

TRENING

Ramena snažna moraš da imaš da sve na njima nosiš.

Sve je stvar vežbe, treninga.

Nisam trenirala da slepo slušam, radim samo ono što mi drugi kažu, da mislim u pravcu koji mi neki postavljeni autoritet nalaže.

Nikad do kraja na nekog se nisam ugledala, najmudrije reči u glavi prevrtala pre nego što bih rekla ili pomislila da su mi se dopale, da su za mene istinite.

I kad pročitam reči mudre ili ih slušam, oduševljena što se to uklapa u misli moje koje su mi već na pamet došle ili dolazile i to mi sve poznato i zbog toga mi u tom trenutku drago.

I knjigu Napoleona Hila kad sam na poklon dobila "Misli i obogati se", preteče biznisa dvadesetog i svih budućih vekova, pročitala bez daha jer kao da sam sve skoro o tajnama iz nje  znala.

KAPIJA

On mi je potvrdio da sam kapiju neku lepu veliku već odškrinula, pa je od tog trenutka širom otvorila.

Ta kapija kada se jednom otvori, nikada se za vas neće zatvoriti i nikada više sa druge strane sa koje ste došli nećete biti, ma ko vas odande posmatrao a možda zove i čeka.

Treba što više ljudi poučiti da i oni kapiju za sebe otvore, kroz nju prodju, da vam se pridruže.

Čoveka koji mi knjigu poklonio, primila sam u kuću, nepoznatog, ugostila, pružila mu ruku, razmenila sa njim misli i emocije, nisam ga odbila kada je poželeo nepoznat da mi dodje.

Dobih knjigu a  posle nekoliko godina od njega preporuku za posao najveći, najviše kompjutera, satelitskih antena, printera, telefona prodadoh, obilazeći čitavu našu prelepu Srbiju.

Kada sam ga upoznala ništa nije naslućivalo da će se on u prilici takvoj naći da mi takav posao dodeli.

Predstavila sam mu svoju dušu ne očekujući ništa meterijalno za uzvrat a baš to, duša koja ga dotakla kao i njegova mene, mora obostrano, materijalizovala je naše zajednicke, slične misli.

Kažem vam, ni jedan razgovor ili susret nije uzaludan, ništa nije slučajno.

PUTEVI

Shvatam da sam na dobrom putu od kad znam za sebe jer na njemu gužve nema. 

Prolazeći njime osećala sam se sigurno i još jače gazim, koraci mi snažni, bučni.

Čujem dok hodam, uvek u štiklama, da za mnom sve odjekuje.

KORACI I KRIVICA

Koraka pogrešnih kako bezazlenih tako i onih koji provaliji nekoj vode, uvek smo svesni.

Biće unutarnje opominje, ako ne poslušamo, kao svoju grešku moramo da prihvatimo.

Nikako tražiti krivce na drugom mestu, on, ona je, rekla, rekao, obećala, obećao, ubedila, ubedio, slagao, lagala, sami smo za sve krivi.

Krivica je naša, samim tim što smo dozvolili da nas neko ili nešto povredi, tačka.

KRUGOVI

I sad, deca mi odrasla, živote svoje počinju da grade, svoje krugove mladosti i ovog sadašnjeg odraslog života povezuju kao olimpijske ili one Guglove.

Na momente im se učini da je potrebno da na moj život ili ponašanje treba da utiču, savet pomisle da mi daju.

Na žalost sada su i oni za mene drugi, skoro kao svi, ne dozboljavam da na moje biće utiču jer ono je moja kreacija, rodila sam ga dok sam bila mala.

Čuvaću ga od svih dok sam živa.

Neću se mešati, na odrasli život dece svoje uticati, osim ako to neposredno budem činila svojim pisanjem, zapisivanjem onog što sam spoznala i što ću nadogradjivati dok me mozak bude služio..

KORIST

Sve oko nas dato nam je da bi ga iskoristili.

Neko je mentalno vredan pa to čini, povezuje stvari u svoju korist a neko lenj pa ništa oko sebe ne vidi, žali se, Kalimero sindrom ima i ogorčen postane.

I nikad ništa što činim, vidim, čujem, nije uzalud, nije bez značaja.

Ako Alchajmer jednog dana u posetu mi dodje, imaće deca tekstove moje i sa mnom će preko njih moći da razgovaraju i odgovore na pitanja svoja pronadju.

Trudiću se da tu bude doboljno svega važnog da bih im pomogla da budu srećni i zadovoljni životima svojim kao što sam ja.

ŠTETA

Štetu može neko da ti čini a da sam veruje da sve što priča i radi zbog tvog dobra obavlja.

To njihovo obavljanje, može opasno po nas da bude.

Sudbinu tvoju, u dobrom pravcu usmerenu da skrenu, da je zaokrenu.

Kada energia tvoja biće ti pokrene, stvaralaštvom nadahne, redjaš lične uspehe pa te neko zaustavi, hteo bi da te preusmeri, energiju tvoju za svoje prioritete iskoristi, postoji opasnost da se ugasiš kao termo elektrana.

Znamo da je više energije potrebno da se ponovo upali nego prvog puta ili da je održavana konstantno bez tog gašenja. 

Ali neka, pali ponovo, ne pitaj šta košta ni u vremenu ni u parama pa još si živ, dovoljno je.

LJUBAV I POHVALA

Znam kad si mali da ti samo ljubav treba i podrška, pohvala za neka hrabra dela.

Primeri poštenja.

Ako rasteš pored ljudi mozda nesrećnih, materijalno siromašnih a nikad od njih ne čuješ da slažu nekog ili štetu nekom nanesu, dobro je i za izrastanje u čoveka, dovoljno je.

Ako te vole, kada si hrabar bio primete i pohvale, kažu da za tebe ne brinu, uvek ćeš znati u životu da sebe i druge zaštitiš, kapital pravi.

I verujte vreme i priče za svoju decu nisu bitne u količini već u kvalitetu.

Za život jedan mali koji će veliki postati dovoljno može da bude dve - tri u pravom trenutku pohvale, možda batine jedne ako nešto pokuša da slaže ili ukrade, naravno ljubav ona iskonska, roditeljska, poštenje i ništa više.

Čak što materijalnog manje, može boljim da se pokaže a vas ponosnim deca učine.

DUŽNICI I IZDAJA

Ko moju ljubav uzme pa ode, odnese je, nestane sa njom a osvetlila mu srce, um, žrtvom svojom postane.

Nije meni problem, preživim to, puno sam puta i uvek ću.

Žao mi samo tog bića, ne zna da je lopov postalo iako možda nikad ništa nije ukralo.

Nema većeg lopovluka nego kad primiš i uživaš u doticanju sebe nečijom čistom ljudskom ljubavlju i divnim rečima a okreneš se i odeš bez bar jednog "hvala".

Teško je tim dušama, znam ne mora mi niko nikad reći, priznati.

Nemaju oni hrabrost da se sa duhom mojim nose, prati ih, javlja im se lepo, redovno ali po njih to još gore.

Znaju da nije ispravno ono što su učinili, kako su se poneli a od mene i dalje poruke snažne, dobre za njih, nikako osvetničke ni jadne.

Kada me neko ujede, oližem ranu, zaraste ona i ožiljak ne vidi se.

I na tom mestu gde je rana bila a ne vidi se samo ja mogu da vratim sećanja na bol, ponovo ga osetim, što je veći bio još više me diže.

Rane su dobijene za neku vrednost. 

Što si više dao one su dublje, teže zarastaju.

Rane ne dobijaš za ništa, one su zadobijene u razmeni.

Da bi te neko ujeo i ranio morao si vredno nešto dati.

Ti daš pogrešnima poverenje, ljubav, deo sebe a onda teške rane zauzvrat.

Pa i ako su sa namerom loše učinili i uživaju što su svoje zlo menjali za vaše dobro, žuljaće ih kao kamen u cipeli ono seme ljubavi više nego vas seme njihove neljudskosti.

Dižu mene i ljudi dobri, večiti prijatelji, njihova ljubav i lepe reči ali ništa ne može toliko da me osnaži kao izdaja i rana onog kome sam ljubav najčistiju poklonila.

SUZE

Ko mi suze izmami a nisu ih ljubav i lepe reči podstakle ( retko plačem ), žalim ga.

Ne svetim se, samo plašim se šta će sledeće u svom životu po sebe loše da uradi.

Verovali ili neverovali, pravdu volim čak ako zbog nje i nekog drugog ko je nepravedan bio, sama nešto izgubim.

Ko mi je kriv ako mi od nekog lošeg nešto zavisi.

Uvek prvo krivca potražim u sebi a možda ne bi trebalo.

Ako se nekom dešava nešto što je meni samo kao misao moglo pre toga kroz glavu da proleti jer pomislim da je to zaslužio, ne treba krivicu ličnu da osećam a osetim.

Može griža savesti da mi se pojavi, neka je i nju treba po nekad osetiti, niko bezgrešan nije, ali da se pokaje, bitno je.

SMEH

Najviše ljudi zavidni ili oni koji su vam štetu napravili mrze vaš smeh.

Mrze vašu radost, sreću.

Pa zašto su sebe trošili da vas povrede a vi da budete zadovoljni.

Ne plašim se sudbine i ne krijem sreću, samo priznajem, često kucam u drvo, da zlo ne čuje.

Ne neka osoba, zluradnik, već samom zlu velikom, globalnom, koje zamišljam kao djavola, da ne skrenem na sebe pažnju.

IZVINJENJE

Izvinjenje ne može biti u sebi, mora naglas.

Mora se nekom reći, mora do nekog doći, dopreti.

Ako se ne izgovori, ne dodje do onog kome je upućeno, nije iskreno, neko laže samog sebe, pred sobom glumi osobu dobru a u stvari je, izvinite, pička.

Neke ljude možeš mislima dozvati, neke ne jer ste na različitim frekvencijama, niste baždareni za iste moralne i životne mere.

Takve kad se jednom udalje od vas, nikada više nećete sresti ni videti a tako je sigurno za vas bolje.

OPROST

Uvek svakom oprostim jer kao što sam vam već rekla nisu oni krivi što sam im dozvolila da mi štetu ili bol načine već samo ja i glupost moja.

Emotivna, od ljubavi prema ljudima sačinjena, rasipam je, dajem i onima koji je nisu vredni rekli bi drugi a ja mislim da nema onog koga neće dotaći ljubav čista.

Moram opet zbog one gordosti puste, priznati sebi da nisam najpametnija, naravno nisam ni bezgrešna, sigurno i meni neko nešto prašta.

TAMA

Ko druge a ne sebe za neuspehe, neostvarene želje, ambicije krivi on u tami ostaje.

Nema svetlosti bez upoznavanja sebe a ne možeš se upoznati ako lažeš.

Mogu da shvatim da ljudi slažu zbog odbrane svog života, porodice pa i ljubavi ali samog sebe lagati, to je vrhunac obmane.

Obmanjivati sebe, tom je djavo um zaposeo a osobu, domaćina svog, destrukciji vodi.

Takvima na ovom svetu pomoći nema.

SVETLOST

Svetlim putevima samo hodam.

Nikako neosvetljenim.

Mračnim hodaju mračna bića.

Pored ljudi sam i medju njima samo kad svetlim, kad sam zdrava, srećna.

Kad sam tužna, uvek sama.

Sve što si shvatio, razumeo, što ti se razjasnilo, objasni drugima.

Demistifikuj, uprosti svojim rečima.

Sve što je neko mogao možemo i mi.

Ako vam neko kaže za svoj uspeh za svoje titule da je teško do toga doći znajte da laže i da je sebičan.

Sve što je prirodan dar, biće koje je darovano od Boga, lako će vam objasniti ono što je njemu jasno, biraće reči, biće vam jasno.

Nejasno pričaju oni koji srce nemaju, sebični.

Ne znaju ljudi da izvor stvaralaštva i mudrosti što se češće prazni i sa njega više ljudi pije da se brže dopunjava i sve svežije i lepše, mudrije, kreativnije iz njega izvire.

Svako ima neku misiju a moja je da širim ljubav, radost, svoje skromno, više unutarnje znanje.

Delim ono što znam i imam i ništa ne tražim ni od koga za uzvrat već znajte uzeću sama ali ću uvek svakog obavestiti šta sam od koga uzevši dobila.