KAKO SAM ZARADILA NA PRETVARANJU DEM U EUR
Godine sad već davne 2002. nemačka marka kao valuta trebalo je da bude povučena a da je zameni evro.
Mi - firme iz IT branše dosta smo bili upućeni u finansijsko tržište deviza, trgovinu njima, šticovanim kursevima.
Sve je to bilo svakodnevni deo našeg poslovanja.
Kada je najavljena zamena valuta marka u evro nikom nije bilo jasno kakav će efekat biti na novac na računima, u slamaricama, da li će se poremetiti dotadašnje njihove vrednosti kao i vrednost robe na lagerima.
Brzi, oni koji brzo misle i rade najviše uvak zarade.
Ali tada je bilo pitanje šta uraditi.
Kako drugi tako sam i ja pokušavala razmišljanjem da izvedem pametan zaključak.
Nije mi baš išlo.
Kada vam nisu dovoljne informacije iz spoljnog sveta onda morate zaroniti u svoje biće i potražiti prema vašim osećajima odgovor.
Kada vam nisu dovoljne informacije iz spoljnog sveta onda morate zaroniti u svoje biće i potražiti prema vašim osećajima odgovor.
Dolazili naši kupci koji su nam svi od reda bili prijatelji i pitali me šta mislim i šta bi trebalo uraditi u tom trenutku.
Odgovarala bih da mi još uvek nije dovoljno jasno, jos mi se nije "kazalo", nije mi se "javilo".
Dodje jednog dana komšija iz ulice iznad nas nešto od IT opreme da kupi i kao i svako ko udje u našu kuću - firmu, sede da popije kafu.
Poče da priča kako je sazidao kuću, malu zgradu, pa nas pita da li smo je videli.
Nismo, naravno kad iz kuće ne izlayimo osim kolima nizbrdo, nikako uzbrdo pa još peške.
Moli on Mikija da pođe sa njim da je vidi.
Mikija mrzelo a mene kao nešto da je ujelo, skočim i kažem da ću da pođem sa njim.
Odem sa komšijom i udjem u tu njegovu zgradicu.
Priča on kako je zidao, kome, zašto a meni odjednom želja da je kupim mada mi se nije dopala.
Ulica u kojoj se nalazila je uska, zgradica isto tako nešto bezveze sazidana, bez papira, dozvola.
Pitam ga koliko košta.
"Neću da je prodam", reče komšija.
"Pa dobro, nećeš ali koliko bi koštala da hoćeš?, uporna sam bila.
Tako, reč po reč, ja ga ubeđujem da mi proda on mene da ne želi...baš se iznervirao
Vratismo se mi u našu kancelariju a on Mikiju reče sa vrata, nikada to neću zaboraviti "Komšija, izvini ali ja luđu ženu nisam u životu video. Tera me da joj prodam kuću sve vreme a lepo sam joj rekao da nije na prodaju. Nije tebi komšija lako sa njom."
Hahaha, pa istina, nije samnom lako ali taj instikt u trenutku da bi trebalo da kupim kuću je bio važan.
Ne bih ja njegovu ni kupila, ružna mi bila, samo sam sebe pustila vodjena instiktima da uđem u te nemoguće, znala sam, glupe pregovore, da bih shvatila zašto mi je uopšte palo na pamet da ga to pitam a i bio mi je mnogo smešan koliko se nervirao, haha.
Tad sa tim komšijom javila se prva misao o kupovini nekretnine na prelasku marke u evro i ostala u mojoj glavi.
Tog leta odem sa svojom decom na more u Petrovac u Crnu Goru.
Dodje jednog dana komšija iz ulice iznad nas nešto od IT opreme da kupi i kao i svako ko udje u našu kuću - firmu, sede da popije kafu.
Poče da priča kako je sazidao kuću, malu zgradu, pa nas pita da li smo je videli.
Nismo, naravno kad iz kuće ne izlayimo osim kolima nizbrdo, nikako uzbrdo pa još peške.
Moli on Mikija da pođe sa njim da je vidi.
Mikija mrzelo a mene kao nešto da je ujelo, skočim i kažem da ću da pođem sa njim.
Odem sa komšijom i udjem u tu njegovu zgradicu.
Priča on kako je zidao, kome, zašto a meni odjednom želja da je kupim mada mi se nije dopala.
Ulica u kojoj se nalazila je uska, zgradica isto tako nešto bezveze sazidana, bez papira, dozvola.
Pitam ga koliko košta.
"Neću da je prodam", reče komšija.
"Pa dobro, nećeš ali koliko bi koštala da hoćeš?, uporna sam bila.
Tako, reč po reč, ja ga ubeđujem da mi proda on mene da ne želi...baš se iznervirao
Vratismo se mi u našu kancelariju a on Mikiju reče sa vrata, nikada to neću zaboraviti "Komšija, izvini ali ja luđu ženu nisam u životu video. Tera me da joj prodam kuću sve vreme a lepo sam joj rekao da nije na prodaju. Nije tebi komšija lako sa njom."
Hahaha, pa istina, nije samnom lako ali taj instikt u trenutku da bi trebalo da kupim kuću je bio važan.
Ne bih ja njegovu ni kupila, ružna mi bila, samo sam sebe pustila vodjena instiktima da uđem u te nemoguće, znala sam, glupe pregovore, da bih shvatila zašto mi je uopšte palo na pamet da ga to pitam a i bio mi je mnogo smešan koliko se nervirao, haha.
Tad sa tim komšijom javila se prva misao o kupovini nekretnine na prelasku marke u evro i ostala u mojoj glavi.
Tog leta odem sa svojom decom na more u Petrovac u Crnu Goru.
Smestili smo se u kuću naših prijatelja gde smo godinama u velikom društvu letovali.
Puno nas mama sa svojom decom koja se druže, igraju, spremaju sami večere.
Uživali smo a inače, mnogo sam volela Peteovac.
U njemu sam punila baterije kreativnosti, ideja, snage.
U njemu sam punila baterije kreativnosti, ideja, snage.
To je bilo mesto gde mi se vraćala ženatvenost koju sam u Beogradu često gubila i bila sam je nesvesna.
U firmi sam često osećala izmedju nogu muda koja su mi bila zbog ozbiljnosti posla potrebna.
Što veći problem, veća muda pa me prosto žuljala, haha.
Što veći problem, veća muda pa me prosto žuljala, haha.
Miki je voleo da letuje sa decom i samnom ali zbog funkcionisanja firme ja bih odvela decu u Petrovac a posle toga išli bi zajedno sa njim na more.
Zbog fudbaal i letnjih priprema to je bio jedini termin koji je njemu i drugovima - fudbalerima odgovarao.
Tog leta kao i svakog prethodnog, družila sam se sa svojom i decom mojih drugarica.
Pevali smo deca i ja noću na terasi i pričali viceve i razne dogodovštine.
Danju su crtali vodenim bojama koje sam svima kupila, po kamenju izbačenom iz mora a noću su to oslikamo kamenje na obali na kamenom zidiću prodavali.
Od mene su dobili prvi kurs iz trgovine o formiranju prodajne cene, kalkulaciji.
Htela deca da jedan kamen prodaju 10, 20, neko predlagao i više dinara.
Objasnim im da kamenja ima svuda oko nas i da svako može da ga uzme besplatno i sam nešto nacrta, možda i lepše.
Medjutim ako stave cenu 1 dinar, svako će stati, biće mu simpatična njihova ideja i trud, kupiće pa makar posle i bacili.
Poslušali me i svakog dana crtali a prodavali uveče to iscrtano kamenje.
Ozbiljno su shvatili svoj posao pa im je palo na pamet ( Kaći ) da od nekih umetnika koji su u blizini takodje prodavali iscrtano i obojeno kamenje, kupe jedan njihov kamen i preprodaju ga.
Na moje pitanje zasto su tudj kamen izlozili odgovorili su da je lepsi, lakiran, sjajan i da ce ulepsati gomilu njihovog kamenja koju se izlozili, pa će lakše i brže i svoje prodati.
To je na slici plavi na kom piše "volim te", i nije lepši od njihovih, haha.
Pametna deca, nema sta.
Ozbiljno su shvatili svoj posao pa im je palo na pamet ( Kaći ) da od nekih umetnika koji su u blizini takodje prodavali iscrtano i obojeno kamenje, kupe jedan njihov kamen i preprodaju ga.
Na moje pitanje zasto su tudj kamen izlozili odgovorili su da je lepsi, lakiran, sjajan i da ce ulepsati gomilu njihovog kamenja koju se izlozili, pa će lakše i brže i svoje prodati.
To je na slici plavi na kom piše "volim te", i nije lepši od njihovih, haha.
Pametna deca, nema sta.
Posle više dana, već im dosadilo ali pare su sakupili, nije malo bilo.
Dogovor je naravno bio a moj savet da ih ne troše svako veče na sitnice već tek kad sakupe više, značajniju sumu.
Naravno, jedno veče kada su proglasili da je proizvodnja i trgovina završena otišli su u prodavnicu i za zaradjen novac nakupovali namirnice, slatkiše, pripremili sebi divnu večeru.
Moja najlepša letovanja.
Lepša od svakog drugog na bilo kojoj destinaciji u hotelima sa bilo koliko zvezdica.
Osećaj kada te mala deca vole, poštuju, slušaju i uspevaš da ih zainteresuješ i nečemu naučiš, najlepši je.
Volela sam Petrovac i želela da imam svoj stan u njemu.
Želja je bila višegodišnja, od kad sam jedva imala da jedno letovanje priuštim.
Ali već sam vam pričala, želju zamisliš i čuvaš, vredan si a ona te sačeka, vratiš se po nju i potražiš je sa parama koje si zaradio.
To leto kaže mi komšija meštanin da se prodaju stanovi pored hotela 4. Juli iznad same obale u blizini našeg stalnog smeštaja.
Odem sa mojim drugaricama i decom da pogledam.
Bože, pomislim kada smo u stan na poslednjem 4. spratu ušle.
Stan iz dva dela, sa garsonjerom i jednim većim a terasaaaa.
Ogromna, puca pogled na more pravo a desno borova šuma, činilo mi se da mogu grane i iglice da joj dohvatim.
Mirisi mora, borova, na terasi vidim roštilj od kamena, ležaljke...
Auuu, snimam, hukćem, adrenalin mi skočio.
Pitam koliko košta tih 80m2 tog prelepog, iz mojih snova stana, kažu mi 80 000 DEM.
Zovem Mikija još sam na terasi, ubedjena da će mi reći "Zdeno, kupi", a on meni "Nije nam to sad trenutno prioritet".
Razočarana, pa ja već na njoj sedim, firmu sa nje preko interneta vodim.
U Beograd zimi samo u mislima odlazim i to na kratko.
A on meni tako.
Vratim se u Beograd razočarana, uvredjena, povredjena.
Ne mogu dok sam živa taj stan da zaboravim i moju želju neostvarenu.
Kasnije sam postala svesna da sam taj stan kupila za tih 80 000 DEM u naletu Rusa na crnogorsko primorje mogla sam da ga prodam bar pet puta skuplje, a od tih para posle da kupim...svašta, po Mikijevim prioritetima, haha.
Kasnije sam postala svesna da sam taj stan kupila za tih 80 000 DEM u naletu Rusa na crnogorsko primorje mogla sam da ga prodam bar pet puta skuplje, a od tih para posle da kupim...svašta, po Mikijevim prioritetima, haha.
U Beogradu adrenalin i dalje u skoku, na visinama, nikako da se spusti.
Shvatim poruku, nekretninu neku moram da kupim.
Shvatim poruku, nekretninu neku moram da kupim.
Tad mi ie postalo jasno šta treba da uradim a još uvek nisam znala kakvu će mi to dobit doneti..
Kad su kupci ponovo dolaIazili sa pitanjem šta mislim o marki i evru sad sam imala već konkretniji ali na moj način odgovor "neznam šta će se desiti ali imam želju da kupim neku nekretninu i kupiću".
Kreće potraga.
U isto vreme stan mojih roditelja u Mirijevu želele komšije da kupe i odlučimo da ga prodamo i kupimo drugi.
Znači tražim stan za roditelje, za nas neku kuću u isto vreme.
Obilazim stanove i kuće sa agentima, ulazim u ponudjene, upoznajem razne ljude.
Težak je to posao.
To su životi, sudbine, tuge neke.
Većina ljudi ne voli da se seli, nisu svi kao ja, volim promene ne vezujem se za cigle, mrtve stvari.
Za roditelje u uži izbor ušla je jedna kuća i stan koji su bili u blizini.
Kuća je bila oko 100m2 u vlasništvu starog bračnog para iz Hrvatske a stan jedne romkinje koja ga dobila preko svoje firme nekadašnjeg Kluza.
Kuća me više privlačila.
Bila je uknjižena, retkost u tom kraju za to vreme i imala 4a placa.
Koštala oko 120 000 DEM.
Stan je bio oko 67m2 i koštao oko 93 000 DEM.
Dogovorim se sa gospodjom, vlasnicom da kupim kuću od nje.
Presrećna sam bila ali ne zadugo, jave mi da je odustala.
Odem i dogovorim kupovinu stana i pruzim ženi ruku da ću ga kupiti.
Sutradan zove agent vlasnice kuće, ponovo želi da je proda i to odabrala mene kao kupca.
Kasno, tužna sam bila ali obećanje sam dala i nisam htela da ga prekršim.
Ovo je retka stvar ( pored stana u Petrovcu ) koju nisam odradila kako sam želela i zbog koje se kajem u životu.
U stvari, Miki mi nije klimnuo glavom pa tu kuću nisam ni kupila već stan.
Ovo je retka stvar ( pored stana u Petrovcu ) koju nisam odradila kako sam želela i zbog koje se kajem u životu.
U stvari, Miki mi nije klimnuo glavom pa tu kuću nisam ni kupila već stan.
Sa druge strane za nas posle silnih obilazaka lokacija i kuća naidjem na kuću u ulici pored Bjelovarake u kojoj smo živeli i radili.
Ogromno dvorište, borovi, imala sam osećaj kao da sam u parku.
Cena 350 000 DEM, najskuplje što sam u našem kraju pronašla ali 8.5a placa, uknjiženo - legalno bliyu mesta Mikijevog odrastanja.
Ma baš me briga, pare će se stvoriti, sigurna kao i uvek, samo Mikija da nagovorim.
Hodam brzo, u stan kod Mikija ulazim, gleda on neku utakmicu, noge na stočić podigao.
Kao da mi šamar udario ali ćutim i čekam.
Nije on išao samnom u obilaske, potrage.
Sve sama i sad još kaže da sačekam.
Završi se ta glupa utakmica i odosmo da Miki pogleda kuću.
Dopala mu se, najviše što je blizu njegovih roditelja
Odobrimi da je kupimo, za pare kažem mu da ne brine.
Pitala partnere - dobavljače da li mogu da izdrže ako jedno vreme dok otplaćujemo kuće kasnimo sa plaćanjima prema njima.
Podržali su nas i kupili smo tu kuću.
Posle par meseci pretvoriše marke u evre, upola evra jedna marka postala ali nekretnine preko noći u istoj količini evra koliko su bile maraka.
Znači kuća 350 000 DEM pretvoreno u 175 000 evra pa
ubrzo skoči cena na 350 000 evra.
To je to, ubola sam dobitnu kombinaciju, uradila ono što je trebalo a nisam svesna bila.
Da nismo kupili tu kuću da je novac pretvoren iz valute u valutu 350 000 DEM ostalo bi 175 000 EUR, ovako dobili smo 350 000 evra.
Presrećna sam bila i ponosna.
Krenula u renoviranje naše kuće i roditeljskog stana istovremeno i sve lepo završila.
Krenula u renoviranje naše kuće i roditeljskog stana istovremeno i sve lepo završila.
Biljke u dvorištu zasadila, travu i prakalice postavila za zalivanje, 100 tuja do ograde oko cele kuće.
Miki je mislio da ću time pristati da se bavim postepeno ali nisam želela, rekla sam mu da hocu da uživam od prvog dana u toj lepoti, neću ništa da čekam jer život brzo prolazi a niko mi ne garantuje da 'u dugo trajati.
Коментари
Постави коментар