LJUBAV KAO ŽIVO BIĆE

Ne znaju mladi kada se odreknu ljubavi, pomisle da je nestala i podju dalje, da se ona njih neće tako lako odreći.

Kada nastane ona oživi, otrgne se od svojih aktera i nastavi sama, onako za sebe, pa ih neprestano vreba.

Nekad se dok je mlada zagubi, na tren nestane ali uvek se vrati.

Malo jedno malo drugo, nekadašnji par posećuje.

Rastavljene, pokušaće ponovo da spoji.

I ako ih u životu opet ne sastavi živa će ostati i uvek ih na sebe podsećati.

Nikad iste ljubavi neće biti.

Kao što je svako od nas jedinstvena osoba, jedinstvene su i naše ljubavi.

Kao sećanje na muziku ili miris ostaće u njihovim bićima a kada na nju budu pomislili tokom svojih života isti osećaji uvek će biti prizvani.

Neće se ljubav njih odreći, oni će samo misliti da više ne postoji.

Kada ljubav nekog dotakne, dodir taj se ne zaboravlja.

Znaćete takve ljubavi da prepoznate jer ona dotiče i prijatelje tih zaljubljenih parova.

Žalosno je samo kada je drugi vide i osećaju a parovi je odgurnu, odbace, eto velike štete.

Šteta za njih i ljubav oživelu koja će lutati kao duh, kao izgubljena duša.

Niko od nje koristi neće imati a ona ni beskorisna neće moći da umre.

Ponekad par rastavljen shvati da je ljubav rodjena, da duša bez duše ne može da živi.

Ako ih je ljubav jako zagrlila makar i na kratko, neće ih pustiti.

Držaće ih, prosto jedno prema drugom gurati.

Takva ljubav nikada ne prolazi.

Jednom rodjena, samo sa njima može umreti.