NEMA SLIKA - NEMA SEĆANJA NI EMOCIJA - elektronska memorija, elektronska srca

Nekada ljudi nisu mogli da se slikaju kada bi poželeli i na svakom mestu.

Nisu u neka ranija vremena svi imali fotoaparate.

Kada su aparati postali dostupniji i dalje je bila skupa izrada slika.

Ako film čuvaš a ne razviješ, propadne.

Ako razviješ a slike ne uradiš opet opasnost da se film ošteti ili da ga izgubiš.

Pre aparata - idiota, koristili smo klasične koji su imali svoje tamne komore, ako film slučajno ne spakuješ u njegovu kasetu a kućište aparata otvoriš, film se osvetli i ostaneš bez slika koje si mislio da si usnimio, da ćeš ih izraditi.

Kada se slike naprave, morao si da ih čuvaš.

Nije bilo jevtino da praviš duplikate.

Ako sliku izgubiš ili na nju nešto prospeš, ulepiš je, pokušaš da je odlepiš pa se pocepa, bespovratno je gubiš.

Trebalo je i albume kupovati, nije ni njih bilo lako nabaviti ako dosta slika imaš.

A u njima su bile sigurnije, od tog prosipanja ili žutila koje ih je vremenom prekrivalo, zaštićene.

Retko su ljudi čuvali razvijene filmove od kojih su kopije mogle da se naprave.

Retko su čak i duplikati mogli kod nekog drugog ko je sa vama na slici da se nadju.

Ako u besu sliku pocepate naravno, nema je više.

To nije bilo loše po meni, haha u slucaju kada nekom sliku sa bivšim ili bivšom iscepate više je nije bilo moguće nabaviti.

Društvene mreže nisu postojale pa se dešavalo da neku osobu iz vaše mladosti nikada više u životu ne vidite, ne sretnete.

Sada je novo doba, slika milion, skoro niko ih ne izradjuje.

Ne možeš sliku u ruke da uzmeš već mobilni telefon.

Ranije smo sliku voljenog bića ljubili kada smo srećni ili ako smo tužni, suzama je nakvasimo pa je onda brzo brišemo, sušimo ne bi li je spasili, sačuvali.

Svaka slika uspomena, sećanje.

Danas, ima ih bezbroj, najviše svako svojih ima, sam na njima u raznim pozama na ne baš različitim mestima.

Kada se dvoje zavole, slikaju se, snimaju, kada se posvadjaju sve u Recicle Bin ode, u elektronsku korpu za djubre.

Postoje mesta gde se kopije prave ali i njih pobrišu a onda nema ni sećanja.

Poznajem dve osobe koje su se volele, bar smo mislili a izgleda da oni nisu bili tako sigurni.

Jedna nije volela da se slika, kad je uslikaju i slike pošalju, nije ih objavljivala na društvenim mrežama, verovatno ih nije ni čuvala.

Druga je slike imala, objavljivala ali posle par dana, posle raskida veze, sve ih izbrisala.

I ona rekla "dosta je bilo, ovo se nije ni dešavalo, nije postojalo".

Nema slika - nema emocija.

Nema slika od papira, nema ih da budu od suza nakvašene, da ih čuvaju uflekane.

Ne mogu ni da ih pocepaju u besu, pa da ih možda jednog dana sastave iz delova i zalepe.

Nije ostalo od njih ništa.

Sigurno je tako za njih bolje.

Svakog dana novi prijatelji, pratioci, slike nove potiskuju stare koje su u memoriji.

Elektronska memorija, elektronska srca.

Po sistemu "Ono što ne vidim danas nije se juče ni desilo ili je daaaavno prošlo".

More slika, veza, niko se ne seća ovo dvoje iz moje priče već posle deset dana, možda samo još ja dok ovo pišem i nečija baka.

"Deleted" i gotovo, odoše sećanja, ode njihova veza u zaborav jer to ne može ljubavlju da se zove.

Ni senke onoga što je meni "staroj gardi" ličilo na ljubav retro, kao iz naših mladih dana, snova, kao da je ljubav zbog njih izmišljena.

Sad postoji jedno NIŠTA i to je mladima normalno, čak će se ovo dvoje iz moje price uskoro smejati.

Smejaće se svojoj gluposti zbog izjavljivanja ljubavi, iščekivanja, nestrpljenju čekajuci večernji susret, pa će i to otići zaboravu.

Nema se danas vremena za patnju zbog raskida.

To je za njih gubljenje vremena.

Razmišljanje o bivšima je glupost kad toliko ima svakodnevnog povezivanja i upoznavanja sve lepših i boljih frajera i riba na društvenim mrežama, haha.

Novi lajkovi, nove slike koje će brisati, neće ih nikad u fotografskoj radnji izraditi.

Nisu stigli ni jednu sliku u ram neki da stave.

Sve je mladima danas u telefonima, kad njih izgube ili se pokvare ili namerno memoriju obrišu, sećanja odu kao i emocije.

Odoše slike, snimci, odoše poruke ljubavi.

Pa neka idu ako su u zabludi bili.

Postoje načini da se kopije prave, mesta gde se one čuvaju ali ni to mladi ne rade.

Zašto bi kad stare ni ne gledaju već samo današnje, noćašnje, čekajući sutrašnje.