DOSADNO - DOSADA

Ako ponavljaš da ti je dosadno a nisi malo dete, vreme je da se suočiš sa samim sobom, jer to očigledno izbegavaš.

Ako izgovoriš da ti je dosadno u većini slučajeva to ne znači da ne znaš šta bi u tom trenutku zanimljivo radio već da si nezadovoljan ili ljut, možda usamljen, iako si okružen ljudima kojima se na tu dosadu žališ.

Ako to izjaviš u društvu dragih i bliskih ljudi, možeš nesvesno da ih povrediš.

Reči "dosadno mi je", ne pomažu jasnoj i kvalitetnoj komunikaciji.

O komunikaciji, koja je jako važna za srećan i uspešan život, drugom ću prilikom, zaslužuje mnogo vise reči i prostora.

Moraš razmišljanjem da dodješ do zaključaka šta želiš, šta ti nedostaje i da se pokreneš.

Moraš da se krećeš, sebe da menjaš i da počneš da donosiš konkretne odluke vezane za svoj život.

Odluke uz rizike nose i odgovornost.

Kada osetiš i poželiš da kažeš da ti je dosadno, bilo šta započni i završi, pa makar to bilo sredjivanje prostora u kom najviše boraviš.

Više manjih zadataka sebi postavi, brzo ćeš ih realizovati i pokrenućeš time osećaj i talas zadovoljstva i uspeha.

Puno manjih završenih poslova čine delove mozaika našeg zadovoljnog života.

To je dobar trening za pokretanje, pomeranje iz stanja dosade u stanje zauzetsamnekimposlom, radimnešto, jer lenjost i dosada nisu čovekovo prirodno ponašanje.

Možeš i pozvati neku osobu koju voliš i sa kojom uživaš dok pričate, koju poštuješ, taj razgovor može doprineti tvom budjenju i pokretanju na neku akciju.

Pročitaj neki tekst na koji si naišao i snimio ga jer nisi bio skoncentrisan da ga tada pročitaš ili knjigu koja ti stoji na polici i čeka te...

Nekada prema najvećem - životnom uspehu, mogu te odvesti najobičnije, male stvari i potezi.

U svakom danu doživimo, proživimo i osetimo lepe i ružne trenutke.

Biraj za razmišljanje, svakog dana svog života, one lepe.

Time ne bežimo od stvarnosti već je kreiramo i takvu potvrdjujemo.

To ti je kao kada slikaš telefonom tokom dana sebe, ljude i stvari oko sebe a kasnije sredjuješ te slike, malo ih provučeš kroz filtere kako bi lepotu istakao, malo ih isečeš kako bi nešto prikrio, na kraju ih uredjene po tvojoj volji i ukusu objaviš.

Tako treba i živeti, dan po dan, u svakom teži da daš sve najbolje i najlepše od sebe, nećeš se potrošiti.

Svaki dan, kako se bliži veče, podvuci crtu i pamti ga po lepom, novom i korisnom, dovoljno da se spremiš sa osmehom i energijom za sutrašnji, pa ponovo...

Sve je dobro osim depresije koja nas uvodi u lenjost a time u tu dosadu.

Više volim da me nazovu ludom nego depresivnom 😂

Šta je starije, dosada i lenjost ili depresija?

Depresija nastaje zbog nezadovoljstva, neizvesnosti, strahova, raznih pritisaka, životnog tempa koji svako ne može da isprati, straha od donošenja odluka i odgovornosti a onda ona hemijskim procesom usporava naše telo, naše biće i uvodi ga u lenjost, ako duže potraje i u bolest.

Lenjost nastaje usled manjka akcije jer nemamo snage i energije, nemamo jednostavno volje.

 Da li dosada usled lenjosti zbog nedostatka kretanja i akcija vodi ka depresiji?

Nije lenjost uvek destruktivna.

Kada damo sebi neko vreme da se ne bavimo svakodnevnim obavezama već ga provodimo uranjajući u sebe i upoznavajući se, možemo sakupiti energiju, snagu i pronaći nov put za sebe u budućnosti.

Kada zavoliš sebe kao osobu u čijem si stvaranju i sam učestvovao, osetićes se sigurnim i zaštićenim.

Ako se oslanjaš na ljubav koju ti pružaju oni koji su te stvorili i drugi najbliži, ranjiv ćeš biti jer njihove reči ili postupci mogu po tebe u nekim prilikama biti katastofalni.

Oslonac moraš biti sam sebi, siguran u sebe kada si sam a onda ćeš ti crpeti snagu iz svog bića i biti oslonac kada zatreba, drugima.

Uvek bi trebalo da je veće zadovoljstvo davati nego primati.

Moramo primati i upijati dok ne postanemo sposobni, zreli i dok ne stvorimo u sebi ono što možemo davati.

Lenjost za zrele ljude znači razmišljanje i spremanje za buduće akcije, kao i odmor, odmaranje.

Lenjost može biti kreativna jer u trenucima lenjosti možemo se osetiti slobodnim, ako ne osećamo grižu savesti što smo sebi poklonili te trenutke neradimništaosimštorazmišljam.

Verujem da su najuspešniji ljudi na svetu imali svoje trenutke kada nisuradiliništa, osim odmarali i razmišljali.

Ako su ti misli kreativne sa željom za uspehom, osetićes kako se razdvajas.

Telo odmara i uživa u tom odmoru a misli i duh u tim trenucima nikad aktivniji, donose ti zadovoljstvo kao da si progutao neko stimulativno sredstvo, mada nikad nisam, samo pretpostavljam da je slično.

Moje kreativne misli i duša koja daje i prima ljubav, toliko radosti, energije i snage mogu da mi stvore da mi se čini da bih sijalicu u rukama naterala da zasvetli, možda bih i bateriju telefona mogla da napunim.

Taj osećaj je teško opisiv.

Lagan si, čini ti se da lebdiš a osećaš punoću - onu lepu težinu, valjda od po tebi sopstvenog kvalitetnog sadržaja.

Mogu ga dozvati totalnim mirom i spokojem moga bića a mogu i najvećim naletom kreativne energije koju često osetim.

Ponekad baš taj mir, opuštenost stvara neverovatnu energiju.

Rekli bi mnogi, ni iz čega - stvaranje energije.

Mir u duši neki misle da nije nešto značajno.

Taj mir je baš najteže stvoriti, do njega doći potrebne su godine vežbe i rada.

Možda će neko mir u sebi poistovetiti sa meditacijom.

Moj mir nije meditacija, pre bih ga nazvala - SPOKOJ.

Mirna sam u sebi ali osećam doticanje i svesna sam svega i svakog oko sebe u tim trenucima.

U svojoj mirnoći, nikada nisam sama jer četiri bića koja su deo mene, sa mnom su koliko god ja uronila u sebe.

Možda je teže da uranjem u sebe sa njima ali uvek biram teže načine jer što teže to sladji i blistaviji rezultat.

I kada kažem "ja", nisam sama, moje "ja", 4 x jače je zbog toga.

Svi mi posedujemo odredjenu količinu energije.

Možemo je uvećavati ali i gubiti.

Najveća mudrost je kako je rasporedjujemo, kojim kanalima razvodimo.

Šteta je ako je rasipamo na nebitne stvari za naš život.

Energija se može dopunjavati ali ne lošim navikama na koje se ona bespovratno troši.

Loše navike se teško menjaju kada postanu dominantne i kada utiču na način nečijeg življenja.

Ako podjemo pogrešnim putevima trošeći energiju na njima i na pogrešne ljude, naš energetski izvor može presušiti ili se zagaditi.

Izvor moje energije je ljubav a iz nje - ljubavi prema ljudima, najviše prema deci, mladima, ona teče kanalima kreativnosti, biznisa, stvaranja uopšte.

Ljubav prema ljudima je osnova, nulta tačka svakog mog prošlog a biće i budućih biznisa.

Kada me zapljusne talas ljubavi, jednostavno se osetim uspešnom i budući uspeh, ostvarenje neke ideje proživljavam u tom trenutku.

Kada čovek jednom doživi oživljavanje i realizvanje ideje, materijalizovanje svog rada uz jaku volju, upornost, neodustajanje, čak i kada mu se mnogi  podsmevaju, uvek će, dok je živ, moći ta osećanja da pozove i da ih ponovo oseti kada poželi.

To donosi i onaj "mir", on u meni u stvari znači, verujemusebe, mojživotjemojuspeh, mojaporodicajemojauspešnakreacija, volimdavolim, svevrednoštoimamusebinosim, mojasrećajemojazdravaporodica.

Sramota je za odrasle ljude da izjave "dosadno mi je", time negativno utiču na sve oko sebe, troše i gube bespovratno svoje i tudje vreme.

Uvek postoji neka tema o kojoj možeš da pričaš ili ako si sam - da o njoj razmišljaš.

Dosada je rezervisana za razmažene i lenje osobe.

Nikako ne izgovaraj reči "dosadno mi je".

Dovoljno je da pogledaš u prirodu oko sebe, neku životinju, a tek ljude, pa da osetis kako je život lep.

Zavisni smo jedni od drugih i utičemo jedni na druge.

Nezadovoljni sobom - dosadjuju se.

A potrebno je samo da se pogledaju, sagledaju i krenu u akciju kao i da požele promene u sebi i svojih dotadašnjih nikomkorisnihanajmanjesebi, navika.

Ako je nekom dosadno u društvu osoba koje uživaju u svom druženju i razgovoru, znači da nema otvoren um i srce, ne raduje se tudjoj sreći u tom trenutku.

Moramo uživati u tudjim radostima da bi je i mi osecali.

Ljubomora i sebičnost su emocije na koje možemo i moramo svešću svojom uticati.

Probaj, jedan dan, mislima svojim, još bolje i rečima, raduj se svakom i svemu oko sebe i osetićeš nadolaženje energije.

Bog je čoveka stvorio kao pojedinačno - jedinstveno biće ali je svakom od nas dao skoro iste mogućnosti.

Iskoristimo to što nam je darovano, pa poklone ne bacamo već im se radujemo.

Kada smo kao mali dobili bicikl, skoro svi jesmo, naučili smo da ga vozimo i uživali u vožnji.

Taj osećaj kad se prvi put sam održiš na ta dva točka, to je sličan osećaj ovom koji pokušavam da objasnim, u kome često uživam, koji sadrži uspeh i ponos.

Ponos u svom najlepšem smislu, onaj koji osetim zbog rezultata svog razmišljanja, rada, truda, a samo svojim zalaganjem dugoročno možemo da se osećamo zadovoljnim.

Sve materijalno što dobijamo a nismo u to svoj rad uložili, kratkotrajno je zadovoljstvo, ne usrećuje nas trajno i ne čini nas jačim, boljim, uspešnijim, sigurnim, stabilnim.

Korišćenjem svog uma, sve što poželimo moguće je, samo se treba fokusirati na konkretne želje i ciljeve.

Svaka želja i cilj trebalo bi da budu vodjeni ljubavlju a ona, obavezni saputnik na našim životnim putevima.

Vrata će ti se otvarati, ljudi će ti pružati ruke, informacije će ti same dolaziti kao i odgovori na svako tvoje pitanje i pomoć pri rešavanju problema.

Kada te čarolije postaneš svestan, zahvalan za sve darove do kojih nisi došao sam, bićeš blizu da osetiš mir u svojoj duši čak i kada se nadješ u nekim opasnim i teškim situacijama.

Kada postaneš siguran u sebe, saznaćeš, sigurnost je rodila mir u tvojoj duši.

Osnov svakog uspeha je neka vrsta ljubavi.

Sve je dozvoljeno i realno, greške, promašaji, sa njima će se smenjivati izvinjenja, ispravke, sve, samo ne "dosada".

Kretanje i akcija možda će te dovesti do razočaranja, možda doživiš i neku uvredu, neko će te povrediti ali život ne čine samo lepe stvari.

Što se više krećeš, više si u akciji, uspešnije radiš, to si izloženiji opasnostima, preprekama, ali baš prevazilaženje svega toga, jača nas, učimo i postajemo sposobniji nastavljajući svoj život u budućnosti da kreiramo.

Može čovek u nekom trenutku da oseti dosadu ali mislima potražiće temu za razmišljanje, sagovornika, makar i preko telefona, organizovaće susret, vidjanje sa prijateljima, zagrliće osobu koju voli a možda samo, otići u prirodu i pogledom na nju i ostali živi svet u njoj, uživati.

Uživanju, kao duhovnom osećaju, težimo svi.

Što smo u većoj harmoniji sa samim sobom, što bolje sebe upoznamo i na bolje učeći - menjamo, češće ćemo biti u stanju uživanja.
Reč "dosada", ružna je i može da se protumači da je osoba koja je izgovorila nezrela ili nesrećna.

Nemoj izgovarati reči "dosadno mi je" i to će biti jedan od važnih korak ka zadovoljnom, ispunjenom životu.