ULEPŠAVANJE STVARI

Priznajem, volim da ulepšavam stvari.

Često mi kažu da sam nerealna, previše emotivna.

Ako realnost prati ozbiljnost i tuga srazmerni težini problema, neka me ovakve.

Ne želim da se odreknem snova, maštanja, svojih priča.

Suočavam se svakog dana sa realnošću ali uvek nadjem neke trenutke za potpunu sreću, često pominjanu - nirvanu.

Možda sve što sam do sada napisala, moglo je drugačijim rečima da se opiše.

Mogla sam tugu, slabost i nemoć više da pominjem i opisujem.

O problemima da pišem.

Mogla sam ali nisam htela i neću.

Zadovoljstvo moje proističe iz radosti u čast života, stvaranja i nade da sve može da se popravi ili novo stvori. 

Kada ti niko u životu ništa nije poklonio, otvarao vrata, znaš kako da ideš napred  i da se ne vraćaš unazad.

Ne može niko osim tebe da te spusti u dubine, ponor a isto tako ne možeš prema visinama da se ustremiš osim svojom energijom, hrabrošću i snagom.

Kada pričaš ljudima o velikim planovima i snovima, većina će reći da je to nemoguće i nedostižno.

Naravno da ih nećeš slušati već svoje biće, ono zna kojim putevima treba da hodaš.

Mogla sam da vam kažem koliko ljudi nestalo je iz mog života kada je posao i interes prestao da nas povezuje.

Mogla sam ali nisam i neću.

Kao što sam već rekla, volim da ulepšavam svoje priče.

Pričaću vam o tome kako bilo koga iako se ne čujemo i ne vidjamo mogu uvek da pozovem i zatražim uslugu ako mi je potrebna, naravno i da je dobijem.

Znam da me čuvaju medju svojim lepim sećanjima.

I nije važno šta neko može da kaže već samo ono što ja mislim.

A u meni sve lepo, lepe misli.

Misli koje vode uspehu, ponosu, zadovoljstvu, sreći.

Dok rat traje, bitke ne prepričavam. 

One su tema mojih priča, razgovora, tek ako pobedim, ako ih preživim.

A onda i najteže borbe postaju anegdote.