Spasavanje života
“Nova realnost” ili je možda bolje po nas reći “trenutna realnost” je nešto što traje od prošlog marta.
Ružna je.
Vidim je kao dugačak tunel kroz koji hodamo već godinu dana a od nas zavisi da li ćemo kada iz njega izadjemo videti nešto lepo, lepše od sećanja na život koji smo imali jer smo se osvestili i podigli na viši nivo ili ružno, život u ropstvu kakav ne želimo.
Naše misli, osećanja i instikti nas dele i udaljavaju ili povezuju.
Zvanični mediji, krizni štabovi kao i političari namerno nam daju konfuzne, zbunjujuće informacije, šire paniku, strah kao i laži i time doprinose konfliktnim situacijama medju ljudima.
Razmišljam o svojim prijateljima, deci i srećna sam jer u ovoj “trenutnoj realnosti” svi isto razmišljamo i isto se ponašamo.
Čitam po fejsu šta ljudi pišu, dele i vidim da oni sa kojima se i ranije nisam slagala po raznim pitanjima ni sada se ne slažem po pitanju “pandemije”, vakcina.
Nije mi jasno kako se stvore toliko suprotna mišljenja na istu temu sa istim pristupom informacijama a u ovako važnom momentu za ljudski rod.
Ima ljudi koji kao ja ne žele da se vakcinišu ni u kom slučaju i ima onih koji ponosno objavljuju preko društvenih mreža koju su vakcinu primili.
I jedni i drugi veruju da sebi spasavaju život.
Još da dodam, mi koji smo protiv vakcinisanja brinemo i u strahu smo za sve koji su se vakcinisali i interesuje me da li oni iz svoje perspektive brinu za nas?
Коментари
Постави коментар