POGLED a ne boja
Znate ono kada se neko zaljubi pa kao u pesmama i pričama, prvo oči jedno drugom ugledaju, boji njihovoj se dive bile one crne, braon, zelene ili plave.
E, pa nije uvek tako, skoro sam saznala, ranije o tome nisam razmišljala, deca me naučila.
Zaljubila se moja "mala" Marija.
Od kad je progovorila, sve mi po nekoliko puta pričala,usta nije zatvarala.
Skoro, jedno vreme zaćutala.
Zaljubila se naša Marija pa ni glas da pusti, ni da progovori.
Jedno vreme nisam ni primetila, dok mi tišina nije zasmetala.
Pa mislim ja, sad kad postaje baš zanimljivo, kad kreće zaljubljivanje, ona me " isključuje".
Sa nekim drugim nešto priča, taji, nešto deli, telefon se prazni pa stalno punjač traži a uz put i po neki izgubi.
Malo mi žao što sa mnom ne priča ali neka, mislim, malo da odmorim, jer ona ne pita, savet ne traži kad temu postavi, na priču svoju, samo odobravanje i divljenje očekuje ( kao mama ), nikako sugestiju a još manje kritiku.
Ćutala, ćutala, pa progovorila.
Ispričala kako se zaljubila, kako je on ono što je tražila, sanjala, baš tog, takvog i ni jednog drugog, samo ponavlja "ne znaš ti mama", hahaha, ne znam ja, pa ja sam sigurna da sam ljubav zbog Mikija i sebe izmislila.
Neću vam sad ništa više otkrivati, možda jednog dana o ljubavi toj više napišem ako potraje, mladi su ali liče na parove kojima su se duše spojile.
Posle nekog vremena njihovog druženja i zabavljanja, pitam je kakve oči taj dečko ima,
ne zna Marija, nije zagledala, "pa u šta si dete gledala?".
Ona je njega "samo" slušala i od glasa njegovog potpuno se opila a posle i stvarno od vina pored njega se napila.
Da još bude čudnije ni on boju njenih očiju nije znao dok ga ona nije pitala pa mu rekla da zelene oči ima, shvatih da se izgleda u oči nisu gledali već samo jedno drugo slušali.
Lepota je u očima posmatrača ali oni se nisu pošteno ni pogledali "samo" se zavoleli, nešto dublje osetili.
I tako, mnogi zaljubljeni o očima sanjaju i pričaju, nijanse, šare, čak i zenice opisuju.
Pa boje su ove ili one, u njima se ogleda ovo ili ono i sve tako a u stvari ljubav je pogled ali ne zbog lepote i boje očiju već zaljubiš se kad dušu onog drugog, kroz njih sagledaš.
Samo retki kroz oči nečije mogu dušu da mu vide i ako im se ona svidi, ako ih dotakne, ljubav je na pomolu.
U pravu su deca, na oči lepše, tudje, uvek možeš da naidješ, da ih sretneš, ali zbog duše odlučiš da nekog zavoliš.
Коментари
Постави коментар