PRAVILA, PROGRAMERI, programiranje naših života

Postoje pravila kojih se treba držati a to su ona koja pomažu da čovek svoj život sačuva.

Sva ostala neko je postavljao a neki su ih rušili i tako će uvek biti.

Kroz vekove pravila su se menjala, uglavnom nekom silom, redje postepeno ili dobrom voljom onog ko ih je uspostavljao.

Češće su ta pravila uslovljavala mlade ljude i na njihovu duhovnu i fizičku slobodu uticala.

Napredak je uvek tamo gde se menjaju pravila, kad se nešto na bolji, humaniji, često i jednostavniji način radi.

U današnje vreme programeri imaju najveću ulogu u menjanju pravila, oni najviše utiču na brzinu naših života, čak kreiraju način našeg ponašanja ( ko im to dozvoli ).

Realno, danas ljudi više vremena na društvenim mrežama provode nego što oči u oči sa nekim razgovaraju.

Ima to svojih prednosti.

Ne gledamo TV, čitamo samo ono što nas interesuje, verujemo onima koje mi odaberemo, ne primamo informacije od bilo koga o bilo čemu.

Što se neprijatnih iskustava na društvenim mrežama tiče, nisam ih imala osim rasprave sa
jednom osobom oko prodaje Telekoma, haha.

Lično potvrdjujem da u većini slučajeva na internetu " ko šta traži - to nadje", kao i u realnom životu, "s' kim si onakav si".

Pratimo preko interneta život dragih ljudi koje inače nemamo prilike često da vidjamo ili čujemo.

Koliko puta sretnete nekog i uz ćao - ćao, kažete da pratite sve što postavlja, da ste potpuno u toku kako živi, ili kako želi da mi mislimo da živi.

Ne mora ništa o sebi novo da vam priča, štedite svoje i njegovo vreme za nešto važno, konkretno ako ga ima.

Neko je iskren u životu pa na društvenim mrežama nekad srećan, nekad tužan, nekad besan, 

nekad ravnodušan a neko prikazuje samo lepe slike, cveće i leptiriće i tako okolini pokazuje
da mu je sve ok. 

Poštujem i to, neko je samo stidljiv i ne sme pred drugima da se otvori.

Neko namerno prikazuje sve lepim jer ima želju, onu malogradjansku "neka misle da mi je sve super, neka mi zavide", to su po meni nesrećni ljudi.

Za svoje predstavljanje i ponašanje na društvenim mrežama, kao i u životu, treba imati hrabrosti.

Čini mi se što je osoba mladja to manje komentariše, manje nekih priča, ne daj Bože nekih filozofija.

Mladi postavljaju slike, onda tu dolaze srca, razmi smajliji a od komentara reči kao top, prelepo, ljubim, najlepši, najlepša, lepoto, volim i to je to.

Po komentarima tačno provališ kad neko stariji upadne, hahahaha.

Ne retko, mladi nas posle nekog komentara zovu, da brišemo ili da ga oni izbrišu, hahaha, 

ne znaju da objasne zašto ali kažu "tako je bolje".

I to je normalno. 

Što je osoba mladja nesigurnija je u sebe, ima strah od mišljenja drugih pa što manje reči to manja opasnost da ne daj Bože ispadne glupa.

Programeri koji su na stvaranju društvenih mreža radili, projektovali su neka pravila.

To ne znači da ta pravila ne mogu da se krše ili da ako programeri primete da neki korisnici 

pokušavaju da nadju način za opciju koja nije napravljena, neće to dodati.

Naravno da hoće.

Znajte deco, oni svojim programiranjem postavljaju pravila kako mi softvere da koristimo.

Ali, mi svi na pronalaženju bagova učestvujemo, testiramo i njima signaliziramo ako je nešto 

novo potrebno ili drugačije, praktičnije i korisnije.

Ako ne prate naše potrebe, zahteve, znaju da će neki drugi "novu" napraviti, pa može da se desi da njihove, do tada popularne društvene mreže, napustimo.

To znaju da ne bi bilo dobro jer su milioni dolara u igri.

Po meni dobar softver je onaj koji je projektovan tako da je lako izvršiti promene na njemu ili dodavati nove module, opcije.

Zbog toga ne treba se mnogo brinuti, slepo slušati kako šta treba, mora na društvenim mrežama, već pomoći i "tražiti" da se menja.

Danas možete da nam kažete da se nešto ne sme, "tako se ne radi" ali sutra mi uz programere možemo da vas demantujemo, baš "to" će moći onako kako smo mi hteli.

Moram da dodam da smo svi mi programeri.

Mi kao laici za izradu softvera programeri smo sopstvenog života.

Od toga kako se postavimo prema njemu, životu, kako biramo prioritete, kako se ponašamo 

prema sebi i drugima, smanjiće se ili povećati mogućnost nadogradnje, ispravke bagova
( grešaka ). 

Našem životu koji treba da se menja dodavaćemo nove opcije, ako smo dobro postavili to svoje "binarno stablo".

Da znate vi mladji, kada život programirate, važno je "stablo", ono čuva podatke, grana se u različite pravce...ima svoje čvorove.

Morate isplanirati moguće poteze unapred,  planirano ponašanje u situacijama u kojima ćete se tek naći i uvek "skladištite informacije".

Ajnštajn je rekao da mozak treba da koristimo za razmišljanje.

Naše stablo je čuvar podataka a razmišljanjem ih sakupljamo, kao i čitanjem, granamo ga i novim poznanstvima, razgovorom a svemu tome pristupamo po potrebi.

Ako ne razmišljate unapred, ne možete svoje puteve isprojektovati, možete doči do grane od koje nema "dalje", put svoj da "zatvorite".

Šteta bi bila, svako mora imati zamišljene svoje lične "visine". 

Nekad samo jedan "čvor" može da nedostaje, pa da "stanete".

Ne može se ni sa previše grana ili poteza. Sve ima svoja pravila.

Treba da znate da je u životu kao i u programiranju moguća i rotacija stabla koja može da promeni strukturu, ali ne i redosled elemenata.

Rotacija stabla pomera jedan čvor ka gore a jedan ka dole, a smer rotacije zavisi od strane
na kojoj su čvorovi pomereni. 

Hahahahahahahahaha, šalim se, ovo sad pročitah na internetu dok sam slike skidala, pa se napravih pametna.

Programeri znaju, kada nekom softveru ne može da se izvrši promena ili doda nova opcija, 

mrtav je i mora novi da se piše.

Za sve što nam danas olakšava život ali i surovo ubrzava ( špijunira a kao štiti ), treba da zahvalimo programerima.

Prošli vek je bio vek inovacija, kompjutera ali kraj prošlog i ovaj su vek softvera i ostalih usluga.

Danas se svemu što je već izmišljeno dodaju programi i krenulo je ludilo.

Gde god se nešto radi, kreće, tu se stvaraju informacije a onda sledi sakupljanje tih informacija
koje postaju statistički podaci, koji će se negde slivati, memorisati, skladištiti.

Neki će se koristiti a neki nikad i da ne zaboravim, skoro sve što ljudi rade, kretanje njihovo, 

kamerama se snima i ko zna gde čuva.

Jedan moj prijatelj, u Americi živi, kaže da će milijarde dolara uzeti onaj ko ubrza pristup skladištenim podacima a time i to skladište optimizuje.

Neko kao naš Tesla, taj problem ubrzo će rešiti, inače umesto da gajimo zdravu hranu, nicaće plantaže hardvera, koji će čuvati podatke koje sakupljaju softveri, haha.

Kao što postaji nevidljiva mreža kojom protiču misli svih ljudi na ovom svetu tako postoji i internet mreža kroz koju putuje, ne možemo da zamislimo koliko informacija, slika, filmova, zapisanih misli.

Inovacija u ovom veku biće ono što je već izmišljeno, samo uz pomoć softvera ( a time i drugačijeg načina korišćenja ), modifikivano, prilagodljivije, intuitivnije...brže.

Ta brzina me užasava, mnogi ljudi neće je postići pa će kao sa ringišpila koji je u maksimalnoj brzini, sa njega ispasti.

Programeri kroje naše živote ali znam da uvek idu korak ispred nas.

Imaju oni svoje softvere kojima prate naše ponašanje pa onda programiraju i dodaju nove opcije a mi se obradujemo i čudimo kako su znali da smo baš to čekali, hahahaha.