SRELA SAM DETE KOJE SAM BILA

Kao što se u nama odraslima pojavi dete koje smo bili, tako je i ono u sebi imalo odraslog čoveka, onog u kog smo se pretvorili.

Što su oni sličniji to je naše sadašnje biće zadovoljnije sobom i životom.

Ne valja kada se sretnu

da se ne prepoznaju,

i zaključe da su različiti i ne požele da se zbog tih razlika druže.

Srela sam to drago mi dete i ono se obradovalo našem susretu.

Svo nestrpljivo, počelo da mi pitanje za pitanjem postavlja a odgovore nisam stizala da mu dam, već ih je znalo.

Zapitkuje, napamet kao pesmicu redja, vidim dobro ih naučilo, pa kako i ne bi kad je to godinama smišljalo.

"Da li veruješ sebi i u sebe kao što sam ja onako mala?"

"Da li voliš samo jednog čoveka, da li je on tvoj muž? Znala sam!"

"Da li imas troje dece kao što si pričala pa mnogima bila zbog toga dosadna? Dobro, znam da sve o čemu sanjaš i pričaš, uradiš."

"Da li braniš druge od nepravde, da li se suprostavljaš lažovima i lošima kao sto sam ja nekada? 

Šta kažeš, to se kad si odrastao zdravljem i novcem meri, kada si mali ništa ne gubiš, samo dobijaš time a u svetu odraslih zbog toga rizikuješ i u probleme ulaziš.

Pa šta, ono što imaš u sebi niko ti ne može uzeti, idi dalje i opet brani, štiti i tebe će neko u poslednji čas ako treba spasiti."

"Da li bi smela da prodješ sokačetom a da znaš da  te čekaju drugari iz ulice da bi te prebili i da se pobiješ sa svima i pobediš? 

Tata je iza mene krišom išao, sve to gledao i posle izjavio da za mene u životu neće da brine jer "sam" protiv svih može samo mali junak da krene. 

Smela bi i ti, vidim da 

nisi pička postala."

Kad smo kod ovog p...a, da li psuješ kad se ljutiš? Psuješ ti i kad si vesela, to ti baš i nije vrlina, budi bre dama."

    

"Da li verujes svojoj deci kao što sam ja želela da veruju meni?"

"Da li si dala deci slobodu, onu koja je meni nedostajala?"

"Da li poštuješ njihove stavove ili ih ućitkuješ i govoriš da su mladi i neke stvari nikako ne mogu znati? 

Da li se sećaš mojih sa odraslima rasprava, koliko puta je "mala ti", bila u pravu."

" Da li umeš sama da se igraš i bez društva da ti nije dosadno? 

Umeš li da kroz igru sanjaš o životu budućem?

Dobro, znam, odrasli se ne igraju kao deca ali možda im po nekad baš to treba."

"Da li su deca tvoja nekad nešto ukrala? Nisu? 

Dobro je jer batine koje bi dobili da su nešto ukrali, pamtili bi dok su živi i sigurno to nikad ne bi ponovili."

"Da li si ih prutom tukla?Znaš da se  pruta nisam plašila već sam mu se dok me on bije (a ne mama), smejala i izazivala. 

Ako si, ponekad baš prut deci treba."

"Da li ih čuvaš i ljubiš kada su bolesni? 

To je važno, ljubav i nega, reči brižne ozdravljenju pomažu više od lekova i medicine."

"Da li voliš kad dovedu svoje društvo, pazi, ako ne voliš manje ćeš decu da vidjaš, da se sa njima družiš."

"Da li si ih slagala ili neku reč prekršila? Dobro je da nisi, jer to je životna lekcija za nas decu najvažnija. Ako bi to sebi dopustila, poštovanje bi izgubila njihovo a i moje."

"Da li piješ lekove neke? Dobro je, nemoj nikada. Vidim da odrasli piju neke tablete a ne treba. Pa i mi mali imali smo probleme a da li si čula da deca piju lekove za smirenje? 

Moraš da budeš jaka jer deci primer daješ.

Ma šta ti sad ja o vaspitanju pričam kad nisam ja, već ti si mama."

"Da li si otvorila kafanu?

Ja sam sa tatom o tome pričala i jako želela, eto to mi nisi ostvarila. Ćuti, imaš još vremena." 

"Opet ću doći, moraćeš da me saslušaš jer i ako mala, starija sam od tebe. 

Sad si hvala Bogu skoro pa onakva kakvom sam te zamišljala, život si uredila po važnosti koje sam ti odredila.

Vidjala sam te dok sam se igrala. 

Počupala komšinici celu hrizantemu a ona me tuži, mama se smeje jer je znala da porodice sam se igrala, mužu i deci ručak kuvala."

"Tako sam te "pravila" i istina je da si i ti na mene uticala ali ponavljam, ja sam starija."

"Ej, najvažnije zamalo da zaboravim, da li si namćor? 

Nisi bila pa si sad postala? 

Pa šta ti je onda trebalo da pod "stare dane" namćor postaneš? 

Znaš da to nije vrlina već mana koja tvoje najmilije može da povredi a još više tebe će da boli."

I još puno pitanja je bilo, shvatila sam da mi to dete govor održalo, sebe i mene preslišalo i dosta se hvalilo ali izgleda da se u mene nije razočaralo.

50 godina razlike u godinama

Malo mi naporno postalo.

Malo mi je mene odrasle još mi samo fali ovo "mala - ja", dete.

Ipak, nešto mi govori da ćemo sve češće razgovarati.

Počela sam dogadjaje iz života da zapisujem a za priče iz detinjstva samo ono može da mi pomogne da ih se setim i da ih opišem.

Sledeći put moj je red da postavljam pitanja a ono da sluša, moraće na neko i da odgovori.

Potrebno mi je "ono" da me podseti, da sećanja rana  izvučemo iz zaborava, možda mi tako pomogne da se u ovom vremenu i životnom dobu na dalje, još bolje, snadjem.