NISAM GLASALA

Juče ( 02.04.2017.) priznajem, nisam glasala.

Do sada glasala sam tri puta.

Prvi put kada je došao Sloba. 

Bila sam mlada i verovala da će doći do velikih promena u našem društvu.

Nadala sam se da će direktori firmi od tad biti profesionalci koji će zaradjivati procentualno od uspeha i dobiti firmi koje su vodili, a zapošljavati radnike po stručnosti i sposobnosti.

Molila Boga da dotadašnji rukovodioci nestanu sa političke i ekonomske scene. Oni koji su nas mlade devojke da bi dobile posao zvali u svoje stanove i vikendice.

Nije tako bilo, sve je ostalo isto. Za mene je u tom zlu bilo dobro jer sam odlučila da samo za sebe radim, makar tezgu na pijaci morala da iznajmim.

Drugi put sam glasala kada je otišao Sloba a došao DOS.

Izašla na ulicu, sredila se kao za pozorište ( ako me neko slučajno usnimi ), Miki mi se smejao, naravno da nije sa mnom pošao ( pametan čovek ), nije paljevina kao ja nikad bio.

Uveče posle demonstracija, pozovem studio B da se uključim u emisiju uživo.

U studiju Marko Janković, sad pokojni Batić i još po neko.

Marko Janković, veliki novinar, borac, moj zemljak, osnivač radija Studio B, najpoznatiji disk - dzokej, obnavljač DS - a, osnivač DSS - a, 5. okobra prvi upao i osvojio Studio B koji je i osnovao, u taj upad sam se ja uključila. Jako brzo sklonili su ga, smetao im. Video covek da nista ne valja, da su jedno pricali a drugo radili. ( "Juce" bi ti isti da se vrate, obicna STOKA kako ih nije SRAMOTA).

Javlja mi se devojka na centrali i traži da čuje pitanje koje nameravam da postavim.

Neću da koj kažem i pozivam se na slobodu koju samo što smo osvojili kao i na demokratiju o kojoj toliko pricaju. Pitam je čemu ta cenzura?

Ostala je bez teksta i ukljućila me u emisiju.
Bilo je to moje prvo i jedino uključivanje u neku emisiju.

Prestavim se i kažem da sam majka troje dece, da sam treće dete rodila tog marta 9. na opozicioni dan i verovala da dolaze bolji dani za Srbiju.

Objasnila im da smo svi živeli u " Prokletoj avliji " da smo svi bili krivi a da je država odlučivala kad će koga da uhapsi.

Malo pre tog vremena majku sam molila ( šala ) da smrša jer od svoje penzije nikako ne bi trebalo da ima za toliko hrane, pa je postojala opasnost da mene neko pita odakle mi da joj dotiram za kućni budzet.

Zamolila sam pokojnog Batića da se članovi DOS - a ne posvadjaju, ne kradu i da opravdaju poverenje koje im dajemo.

Neće se posvadjati, složni će ostati, kaže mi a naravno da su pri podeli plena i pljačkama haos napravili, sve rasprodali. Banke strancima predali, radnike na ulicu poslali.

Treći put glasala sam da odu žuti, ostaci nekadašnjeg DOS - a.

I otišli su, raspali se.

Sad sam očekivala da im uzmu sve otete pare ( milijarde dolara ) i vrate narodu i državi.

Od Dulića na prvom mestu.

Ništa, niko ništa nije morao da vrati da ne bi ni ovi što ( tad i juče ) pobediše, vraćali ono što uzimaju i što će još neko vreme uzimati.

Nisam juče izašla na glasanje jer znam da niko od protivkandidata ne može da pobedi.

Nekom nije vreme, neko nema "snage" a neki ne zaslužuju.

Ne znam da li vas interesuje ali obavestiću vas kad budem pošla na sledeće glasanje ili na ulicu na demonstracije.