PRAŠTAM ili kruženje ljubavi

Praštam svima, sve, prošlo i buduće. 

Živim bez gorčine.

Na sve što me snadje, sama sam pristala nije u pitanju sudbina.

Sa svojim greškama živim, iz njih učim, dotle idem da svaki promašaj zavolim.

Znam, kriva sam.

Kriva što štitim i kad to od mene niko ne očekuje.

Po nekad ljude kad se sapliću, treba pustiti jer pri svom padu mogu te povrediti.

Nekad prevelika hrabrost i snaga čoveka slomi, jer bilo čega previše može da boli.

A u meni štit od bola. Svaka bol, štit jači i veći pa me strah da me on ne zgnječi.

Čini ti se sve možeš, umeš, hoćeš, uvek rešenje neko nadješ, a ljudima baš takvi ne retko smetaju, valjda se sa svojom nemoći tada susreću.

Onda bi da te ućutkaju, da ti skinu osmeh s lica a najveću uslugu bi takvima učinio kada bi kao prašina nestao, da te nema.

I kada glas dignem za dobro nečije, ne znaju oni da glas ne dižem na onog ko mi ništa nije.

Prekor dajem samo onom do kog mi je stalo.

Ipak, ne treba ni ljubav previše trošiti na ljude neke, ne davati je manje, već je bolje rasporediti.

Znam ljubav je izvor nepresušni ali neki ljudi zasluže da im je uskratiš.

Kasno to shvatiš ali ne traži da ti je vrate, idi dalje i od drugih ćeš je dobiti.

Setim se lekcije o kruženju vode u prirodi a sve mislim isto toliko važno je kruženje ljubavi.

Nepresušni izvori vode i ljubavi a meni se čini ako moram da biram pre bih se vode odrekla i umrla jer ni bez ljubavi ne bih bila živa.