RAJSKI VRT

Leto, ne znam tačno koje godine, teško da teže ne može biti. 

Ne zna koliko niko osim Mikija i mene. 

Od kada smo u problemu sa jemstvom živimo dan po dan. 

Kad dodje veče i zaključamo firmu, odahnemo jer tog dana nije zatvorena zauvek i tako je to trajalo godinama.                       

     

To pomenuto leto, ne znam koje godine, prelepo, puno sunčanih dana. 

Svako jutro kada ustanem sipam kafu, bose noge stavim na travu ( da se resetujem ) i uživam. 

Uživam u cvrkutu raznih ptica, kuckanju detlića, snimam ptice koje sleću i šetaju po našem dvorištu. 

S vremena na vreme ustanem da sa Rokijem pojurim neku debelu mačku, pošto on one mršave sam otera iz dvorišta. 

Popijem nekoliko kafa a onda se spustim u dno dvorišta do smokve. 

Uberem i pojedem smokvi taman koliko je potrebno da mogu da kažem da sam doručkivala. 

Jedem te smokve prvi put baš tog leta iako smo u toj kući skoro 15 godina. 

Smokva je bila u dvorištu kada smo kuću kupili. 

Volim suve smokve a sirove nisam volela do tog leta. 

Znači, bosa po travi, reset svakog jutra od strahova i stresova, doručak sa drveta, Bog nam dao, uz pesmu ptica, sunce, ejjjj pa šta ti više treba? 

Kad bih još po nešto zasadila u dvorištu a hvala Bogu ima prostora, ne bih morala da idem u prodavnicu? 

U meni toplina, ljubav, osećaj spokoja i velike zahvalnosti prema Bogu što je sve najlepše i "stvarno" potrebno za nas stvorio. 

NIRVANA je taj divan osećaj koji doživim svakog dana ma koliko težak bio i dovoljne su sekunde tog osećaja pa da imaš snage za sutra i dalje. 

Svako jutro zahvaljivala sam se Bogu za tu smokvu pa i za sve ostale darove. 

Tek krajem leta u suprotnom delu dvorišta, ugledam puno izdanaka smokve. Niklo 5 - 6 ma i više. 

Shvatila sam to kao dar od Boga za svu ljubav i sreću koju sam to leto svakodnevno osećala. 

Da se ne lažemo, ne može da nikne voćka iz zemlje tek onako. Iznad našeg dvorišta, komšinicina smokva naslanjala se na našu ogradu. Bila je tu svih 15 godina ali ove pomenute godine, nikle su nove kod nas. 

U stvari nisam mogla da ih prebrojim. 

Prošlog leta počele su da radjaju. 

Uživam u našem dvorištu, uživam onako kao da nije naše. 

Divim mu se svakog godišnjeg doba. 

Kažem "onako kao da nije naše", jer često ljudi u onome śto imaju zaborave da vide lepotu već uživaju kroz poglede drugih ljudi na to. 

Ja ne uživam kroz tudje poglede već samo svojim očima i srcem. 

I da me bolje razumete, nisam ja vezana za ovu kuću. 

Ne, vezujem se za ljude a ne za stvari. 

Kada bi došao neko da je kupi zato što mu se dopada, prodala bih je a ja bi na drugom mestu ponovo stvorila svoj raj. 

Rajski vrt je tamo gde je porodica, ljubav, sloga i tu svega ima u izobilju, dovoljno. 

Po meni ta divna reč izobilje ne znači puno, već onoliko koliko je potrebno. 

Rajski vrt može biti i prozor na kom stoje saksije zasadjene cvećem ili drugim biljem. 

Rajski vrt je ipak u nama.